105
Predsednik opštine Milan Stamatović za Nova.rs kaže da bi trebalo da u naredne dve godine svi započeti objekti u užem centru budu završeni, a evo šta kažu turisti koje smo tamo sreli
Dve destinacije koje u Srbiji beleže najveći broj turista su Beograd i Zlatibor. Ujedno, to su i dve destinacije najintenzivnije i najmasovnije gradnje u Srbiji. Turisti na Zlatiboru se uglavnom žale na pojavu grada na planini ali ne odustaju od odmora baš u takvom ambijentu. Najurbaniji je sam centar ove planine ali se gradnja polako izmešta na druge lokacije, jer fizički mesta za nove objekte više nema.
Iako je već polovina jula, na Zlatiboru se još ne oseća jek sezone. Slika turističkog ambijenta najviše je prisutna u večernjim satima kada se turisti okupljaju oko jezera i uživaju u slikama na vodenoj površini koje prati ozvučenje. Kako provode odmor, šta im se dopada a šta ne, za Nova.rs govore prvi turisti.
Vesna i Novica Ivković iz Paraćina, redovno posećuju Zlatibor jer im se dopada planinski vazduh i sve prirodne lepote koje ga krase, zbog toga dolaze svake godine.
„Ove godine je nešto malo bolje nego prošle, manje se čuju mašine ali mi uživamo ovde pokraj jezera, ovde se ništa ne čuje. Uglavnom su izgradili taj centar pa su se sada pomerili dalje. Mi živimo pored fabrike cementa pa malo smo i naviknuti na buku“, Kaže Vesna.
„Ima istine u tome da se Zlatibor pretvara u grad ali mi smo našli smeštaj malo dalje od toga. Sa druge strane sve je skupo, ne samo ovde već inače a ovde dolaze i stranci pa verovatno su cene prilagođene njima. Pratimo evropske cene i standarde ali ne pratimo evropske plate. Mi smo penzioneri, sakupljamo cele godine da bi dišli ovde na sedam dana a kasnije ćemo i na more“, dodaje njen suprug Novica.
Slađan iz Sarajeva kaže da na Zlatibor dolazi zbog prirode pa mu se urbanizacija nikako ne dopada.
„Dopada mi se priroda, dolazimo već desetak godina i to 2-3 puta godišnje. Ono što se ne sviđa meni, a ni većini sigurno, je urbanizacija. Zlatibor nudi mnogo sadržaja za sve uzraste ali ta gradnja ovde ubija prirodu koju Srbija ima i koja je krasila Zlatibor“, kazao nam je Slađan.
Biserka iz Kruševca bira okolinu Zlatibora tj. zlatiborsko selo Šljivovicu odakle dolazi do centra povremeno. Kaže da zbog gradnje u jednom trenutku nije prepoznala Zlatibor i zbog toga se ne oseća prijatno kao nekada.
„Vidite kuda je sve ovo krenulo, meni se ovakav Zlatibor ne sviđa, nikada ovde neće da se završi gradnja. Jedino što na nešto liči je kompleks „Kraljevi konaci“, sve ostalo ne sliči Zlatiboru, takva gradnja mu priliči, a ne solitreri na planini. Dolazim 40 godina na Zlatibor a reći ću vam da smo u povratku sa mora, pre nekoliko godina, svratili da se odmorima a ja sam pitala gde smo to, jer nisam bila tri godine i nisam prepoznala Zlatibor pun solitera. Ja više ovde ne odsedam a samo se pitam, da li oni znaju da bez kiseonika nema života kada seku borove i grade zgradetine?“, pita se Biserka.
Ima li kraja zlatiborskoj urbanizaciji i kada će turisti moću da šetaju u miru, bez buke građevinske mehanizacije i kranova u svakom pogledu, pitali smo prvog čoveka opštine Čajetina Milana Stamatovića, koji je nedavno započeo šesti mandat na mestu predsednika opštine.
„Mi se trudimo da ispoštujemo turiste koji dolaze na odmor ali moramo da ispoštujemo i investitore koji uredno plaćaju naknade lokalnoj samoupravi i gledaju da iskoriste građevinsku sezonu. Savetujemo ih da u periodu sezone ne rade u vreme dnevnog odmora i ne prolaze sa teškim mašinama pored parkova i šetališta. Sa komunalnom policijom i građevinskom inspekcijom se trudimo da to sankcionišemo, da bi turisti za vreme svog odmora imali mir“, kaže za Nova.rs Stamatović.
U praksi to baš i nije tako, gradilišta su aktivna, buka prisutna a od zabrane koju je pre nekoliko godina usvojila lokalna samouprava, da se u jeku sezone gradnja obustavi, nema ni govora. Stamatović to objašnjava ovako:
„Kazne su simbolične, svaki investitor zna da u tom periodu zaradi mnogo više pa mu kazna ne predstavlja problem. Oni zarađuju milione evra i uvek su spremni da plate kaznu koja je mandatna i košta desetak hiljada dinara. Ministarstvo je odredilo te kazne, mi tu ništa ne možemo osim da napišemo prijavu a na Prekršajnom sudu su dalja postupanja. Mora nešto da se promeni i u zakonskoj regulativi, da kazne budu oštrije pa da mi sprovodimo svoje odluke“, pokušao je da nam objasni Stamatović.
Pročitajte još:
Još smo ga pitali i da li ima kraja gradnji na Zlatiboru, da li je fizički moguće započinjati nove objekte i da li sve to prati adekvatna infrastruktura?
„Sam centar će se završiti za još oko dve godine, jer to su rokovi koje smo dali investitorima, pa će gradnje biti sve manje izražena u godinama koje dolaze. Infrastrukturno sve pratimo, kao retko koja lokalna samouprava u Srbiji. Što se tiče fekalnog kolektora, sistema za prečišćavanje otpadnih voda, vode i struje, sve je u skladu sa potrebama . Zlatibor ima mogućnosti da se širi i da sve to i dalje infrastrukturno pratimo“, ističe Stamatović.
Na Zlatiboru trenutno boravi oko 20 hiljada gostiju a od 20. jula se očekuje da će ta brojka narasti na 50 hiljada posetilaca.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
