0
Katalonci imaju svoj jezik i zastavu, ali možda najveća posebnost tog kraja krije se upravo u ljudima koji su jedni od najsložnijih na svetu...
Castells (dvorci), odnosno „ljudi tornjevi“ katalonski su simbol zajedništva, fenomen koji je puno značajniji od festivala koji izgleda poput cirkuske tačke u kojoj jedni drugima stoje na ramenima u reci ljudi.
Najveći toranj imao je deset „spratova“ ljudi i bio je viši od 11 metara, piše Pun kufer.
Žive skulpture grade odrasli i deca, uglavnom amateri na katalonskim festivalima. Prema tradiciji najčešće se slažu na glavnom trgu, ispred gradske većnice, između šest ili sedam redova ljudi.
Toranj ljudi osmišljen je tako da snažni muškarci pridržavaju žene i decu, a tri zadnja reda u vrhu sastoje se od dece.
U podnožju se nalazi pinya, gomila koja podupire toranj, a u njoj može biti ko poželi. Pinya koja služi poput žive zaštitne mreže mora biti dovoljno široka kako bi se u slučaju pada sprečile nezgode.
Tornjeve grade ljudi svih zanimanja i statusa, pri čemu nije neobično nagaziti na šefa ili kakvu poznatu ličnost. Osim majica u boji tornja, ljudi tornjevi navlače i posebne pojase koji im štite leđa i pomažu penjačima da se za njih uhvate i lakše popnu do vrha.
Napetost koja se može rezati nožem dok se grade temelji i ljudi polako penju jedni po drugima.
Prate ih melodije puhačkih instrumenata – gralle, kao i bubnjevi koji udaraju ritam.
Instrumenti sviraju melodiju Toc de Castells (zov dvorca) koja staje kada se posljednje dete popne na vrh i mahne rukom.
Znanje potrebno za podizanje tornja tradicionalno se prenosi s generacije na generaciju, a može se naučiti samo marljivim vežbanjem. Smatra se da katalonska tradicija ljudi tornjeva potiče od plesnih grupa koje su radile isto, još u 18. veku, a održala se do danas, bez obzira na pandemiju – ali uz određene restrikcije.
***
Bonus video: Stopića pećina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
