0
Instruktor skijanja sa Kopaonika otkriva kako izgledaju časovi sa decom i odraslima, ali i uslove koje moraju da ispune pre sezone.
Ski sezona i period godišnjih odmora uglavnom sagledamo iz ugla ugostitelja i turista, ipak, ništa manje, ako ne i više, uspeh ili propast sezone ne utiče i na ostale zaposlene u ovom sektoru.
Ovog puta Dragan Radojković, ski instruktor sa Kopaonika, koji je već govorio za za naš portal o tome kako izgleda sezona, otkriva kako izgleda njegov posao, u čemu najviše uživa, ali i onu ne tako zabavnu stranu.
„Na Kopaoniku sam od decembra do marta, a da bih uopšte počeo da radim potrebno je da odvojim oko 4.000 evra na samom početku“, priča Dragan. „Za nas koji ne radimo za platu u ski školama, ski pass iznosi 800 evra, učešće u ski školi 1.200 evra i smeštaj za ovaj period bude oko 2.000 evra“, ističe on, s tim da nije dodao cene hrane i ostalih potrepština.
Iako ova računica nimalo nije naivna, prema Draganovim rečima, sezona može biti vrlo isplativa. Ipak, na to utiče mnogo faktora.
„Moram stalno da budem dostupan, ukoliko nisam, škole ugrabe učenike sa one koji rade za platu, moraju da naprave balans, zato se trudim da uvek budem blizu“, objašnjava Dragan, koji kada nije sezona radi u jednoj firmi u Beogradu.
„Inače sam iz Raške, ali ne bih mogao da dobijem toliko posla i dece kada bih putovao svaki dan. Ključno je da brzo stignemo kada nas pozovu“, kaže on.
Sem toga, na zaradu instruktora skijanja utiču i vremenski uslovi, kao i atmosfera koja vlada na planini.
„Januar je bio dosta slab, ali sada se već popravlja. Prepolovili su cene, pa ljudi počinju da dolaze. Mene je zvala jedna porodica koja je planirala da otputuje u Italiju, ali su im iz smeštaja gde dolaze već nekoliko godina ponudili bolju cenu, u poslednjem trenutku“, rekao je on.
Skijanje postaje sve popularniji sport, a neki, u cilju praćenja trendova, staju na stazu i bez prethodnog iskustva. Dragan ističe i da bi svakom preporučio da uzme 2 do 3 časa po dva sata, posle čega može da uživa u ostatku zimovanja na najlepši način – cena za jedan individualni čas je 40 evra, za dva 50, za tri 60, za četiri 70, za pet 80.
„Tačno vidim ko uživa u skijanju, a ko je došao da se slika“, ističe Dragan, pa dodaje: „Kada je lep dan, i skijaš ima ukočenu facu dok se spušta, znam da nije tu gde treba da bude. Skijanje je uživanje, zaokreti, plug – ostalo je samo spuštanje“.
Takođe, upozorava na mogući led, i da u tom slučaju idu od ivice do ivice, kao i da dobro nauče plug pre spuštanja, kako bi i oni i drugi skijaši bili sigurni.
Za Dragana posebnu draž predstavlja rad sa decom, sa kojima, kako kaže, nikada nije dosadno.
„U početku ćute, uplašeni su i stegnuti, ali posle kad se opuste počinje prava zabava“, navodi on. „Imao sam jednu malu Rumunku, bila je jako tiha, ja sam znao osnovne stvari da joj kažem na rumunskom i objasnim šta da radi, ali to je to. Posle se opustila i konstantno je pričala i pevala, mi je nismo ništa raumeli“, priseća se Dragan.
Pitali smo ga kako funkcioniše sad u grupi sa decom.
„Uvek do instruktora ide dete koje najslabije skija, a peto je ono koje je najbolje. Dešava se da instruktor posle par dana zaboravi kako se zove ono poslednje, jer ga najmanje opominje. Zato je bitno da se formira neka skladna grupa“, ističe on.
Dragan je istakao posebnu pažnju za decu na crnim i crvenim stazama, koje su od ove godine zabranjene uzrastu do 10 godina tokom obuke.
„Bitno je da roditelji ne forsiraju decu više nego što mogu, kao i da ukoliko skijaju bez instruktora imaju jasno isplaniranu putanju i dogovor. Slušao sam jednom tatu i sina koji su se spuštali, dete je išlo brže, a tata se od gore drao: „Skreni levo! Ne to levo, drugo levo!“, što je očigledno da se nisu unapred dogovorili kuda će ići“, priča on.
Draganova preporuka je svakako ski vrtić, gde deca provode od 10 do 16h, sledećim rasporedom: 10-12 čas, 12-14h odmor i ručak, 14-16h čas.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
