8
Zvanično jedno od najlepših sela u svetu postaje sve interesantnije mesto za turiste, ali i ne baš sve. U Mokru Goru dolaze oni koji uživaju pre svega u autentničosti i prirodi koja se poštuje i neguje, koja nije zaklonjena modernom arhitekturom i sadržajima koji pripadaju urbanim gradskim sredinama. Sve to će najbolje razumeti oni koji u Mokroj Gori posete Jatare, Golubiće, Belu Vodu, Drvengrad, Šargan...
Vožnja Šarganskom osmicom, vozom koji vuče parna lokomotiva, mnogo je više od same vožnje koja podseća na vreme kada je „ćira“ bio osnovno prevozno sredstvo. Ona je zapravo suočavanje, oči u oči, sa prirodom, njenom tajanstvenošću, lepotom koja osvaja i bogatstvom koje oplemenjuje i prkosi modernoj viziji njenog ulepšavanja, urušavanjem osnovnih vrednosti. Da je tako posetioci ovog mesta uveriće se duž pruge na svakoj stanici na kojoj se voz zaustavi.
Početna stanica je u Mokroj Gori, a poslednja– Šargan-Vitasi, na 808 metara nadmorske visine tokom 40 minuta vožnje.
Voz se ne zaustavlja od početne do krajnje stanice tokom uspona, već tokom povratka. Prva stanica posle Šargan-Vitasa je Krst osmice, mesto koje je ukrsnica odnosno mesto gde se, iz ptičije perspektive, tri nivoa pruge seku u jednoj zamišljenoj geografskoj tački. To je jedino mesto gde se vidi kako se zapravo formira osmica.
Nakon Krsta, sledeća stanica je Jatare, mesto koje je obavezno videti, jer se u suprotnom računa da niste ni bili u Mokroj Gori. Jatare nisu samo najlepša železnička stanica diž Šarganske osmice, već sigurno i najlepša stanica u Srbiji a i šire.
Kada se iskrcate iz voza ili izađete iz automobila, prvo što ćete se pitati, gde sam ja ovo?
Zeleni travnjak, železnička zgrada, prelep vodopad, u uglu restoran i još nekoliko kućica okolo, sve ukupno izgleda kao prava bajka, pogotovo ako je leto jer prirodna hladovina osvežava na svakoj temperaturi. Sve besprekorno uređeno i čisto pa će vam biti neprijatno ako na bilo koji način poremetite tu ravnotežu.
Ovde možete i odsesti a pod kakvim uslovima, pitali smo upravnicu Muzejsko-turističkog kompleksa „Šarganska osmica“, Aleksandru Milutinović.
„Naša stanična zgrada je pretvorena u jedan mini motel sa pet soba koje gledaju na vodopad sa ukupno jedanaest ležajeva. Šum vodopada, sa kojeg se voda može piti, poseban je užitak za sve ljubitelje prirodnog ambijenta. Cena izdavanja po ležaju je 1.800 dinara a može se zakupiti i ceo objekat za dvanaest hiljada dnevno. Pored je restoran sa pristupačnim cenama. Ovde je sve u znaku osmice pa i stepenika ka vidikovcu ima 88. Sa tog vidikovca pogled pada na Jatare a može se doći i pešice do Krsta. Jatare se nalaze na 700 metara nadmorske visine a na ovom mestu je bila ukrsnica, mesto gde su se lokomotive nekada punile vodom. Na ovoj stanici nikada nije prodata ni jedna vozna karta a razlog za to je što tu nije bilo stanovništva“, ispričala je za Nova.rs Aleksandra.
Za naziv Jatare vezuju se tri anegdote. Prvi je da je turcizam – jatara – stara kuća, zatim Jatare jer je podno Tare ili zato što su odavde ptice jatarile ka jugu.
Pešačkom stazom kroz četinarsku šumu stiže se do eko kamping izletišta a do sledećeg stajališta Golubići, iz čuvenog filma Emira Kusturice „Život je čudo“, ukoliko se odlučite za pešačenje, takođe je potrebno svega nekoliko minuta.
Zavirili smo i u cenovnik ovog restorana. Kafa se kreće od 170 koliko je domaća pa do 230 koliko je nes ili kapućino. Sokovi su od 240-280 dinara a pivo 260-450, zavisno od brenda. Jela po porudžbini su 800-1100 koliko su otprilike i jela sa roštilja, što je za većinu posetilaca prihvatljivo.
Inače, pored Jatara, u Mokroj gori na tzv. devetom kilometru postoje još dve kuće turističkog komplesa koje se mogu iznajmiti po ceni od 12.000 dinara za dan, jedna sa dvanaest a druga sa deset kreveta.
Na istom mestu je i prvi eko-kamp koji ove godine promotivno, za samo deset evra, nudi kompletnu opremu za kampovanje za dve osobe i koji je idealan za kampere, one koji su u prolazu ili im je budžet nešto manji. Takvi gosti ove godine po promo ceni mogu dobiti i promo cenu ručka.
„Iduća stanica je mesto Ludi kamen, gde je bila prva veridba na Šarganskoj osmici a posle oko 15 minuta vožnje stiže se do završne, odnosno početne stanice Mokra gora. Duž pruge je i vodopad Skakavac, naročito interesnatan planinarima koji vole da pešače to tog fantastičnog prirodnog ambijenta. U toku je obeležavanje staze pa će uskoro do ovog mesta moći da dođu i oni koji nemaju planinarskog dara“, dodaje upravnica.
Mesto odakle je zapravo krenula ideja o uređenju osmice i stvaranju ambijenta kakav je danas je lokalitet Bele vode. Na ovom mestu je posle jedne razorne poplave pre tačno 30 godina, ostala ogoljena stublina lekovite vode gde je narod dolazio da se umije. Onda je novinar Branko Stanković napravio emisiju o ovom mestu pa je dolazio sve veći broj ljudi. Po predanju, na ovom mestu je postojala jedna stara crkva gde je dolazio jedan Dubrovčanin i dovodio svoju ženu nerotkinju da se umiva vodom sa tog izvora nakon čega je rodila decu.
„Izvor je danas uređen a radi se o vodi koja ima visoku PH vrednost 11,5 i spada u red visokoalkalnih voda. Pogodna je za lečenje očnih kapaka, čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu a narod je zove i očna ili bela voda jer što duže stoji dobija sve belju boju. Zbog sumpornog ukusa pije se jedna mala čašica ko ima problem sa želucem, a problem vida rešava ispiranje očiju ovom vodom“, ispričala nam je Aleksandra.
Pročitajte još:
Pored izvora Bele vode nalazi se crkva Svetog Jovana Krstitelja, koji su meštani gradili i u potpunosti završili pre oko četiri godine a u neposrednoj blizini, uzvodno od izvorišta nalazi se uređeno kupalište na Beloj vodi koje ne samo što pruža osveženje u letnjim danima već i lekovitost. Na samom kraju staze nalazi se crkvica na Jataricama, Sveti Andrej prvozvani, a posvećena je ruskim graditeljima koji su radili na izgradnji Šarganske osmice.
„Oni su 1916. godine ostali zarobljeni sa italijanskim graditeljima u jednom od tunela čije se okno obrušilo na njih i gde su nestećno postradali. Ispod tog brda počivaju kosti oko 200 stradalnika. Mi smo, tokom 2011.godine, u saradnji sa ambasadom Rusije i Gradom Užicem, podigli tu crkvicu koja je otvoren za sve posetioce“, objasnila nam je Aleksandra Milutinović.
Za neke je Etno selo „Mećavnik“ Emira Kusturice sinonim za Mokru Goru iako je ono izgrađeno dosta kasnije od svega što je autentično za ovaj kraj. Mećavnik ili kako ga još zovu Drvengrad je sada hotelski kompleks sa više od 100 ležajeva. Na oko osam kilometara odatle nalazi se skijalište Iver a sa druge strane je i Čarobni breg, odaklu se lako može stići do Mitrovca i Tare.
Oni koji žele da borave u ovom kompleksu treba da pripreme nešto više novca. Cena polupansiona u dvokrevetnim sobama iznosi 6.800-7.800 dinara po osobi dok se jednkrevetna soba može iznajmiti po ceni od 8.600 dinara. Ukoliko želite noćenje sa doručkom, cena se umanjuje za 800 dinara a ukoliko želite i ručak, uvećeva za 1.200. Iznajmljivanje apartmana za dve osobe košta 12.800-15.800 dinara a apartman, odnosno kuća za 2-4 osobe je 14.500-16.500 dinara. Doplata za polupansion je 1.700 dinara po osobi.
Što se cena pića tiče, ne razlikuju se puno od cena u ostalim mokrogorskim ugostiteljskim objektima. Kafa je 170-240 dinara a sokovi su 170-450. Gotova jela su 380-1.300 dinara, glavna 800-1.200 a specijaliteti 900-2.300 dinara.
Ukoliko želite da posetite ovo selo, da prošetate i zadržite se na ručku, pre svega ćete platiti ulaz u kompleks što iznosi 300 dinara. Deca do 12 godina uz pratnju roditelja ne plaćaju a student i penzioneri plaćaju 200 dinara, koliko je cena i za ekskurzije čiji vodiči i vozači su takođe oslobođeni plaćanja kao i svi gosti koji borave u etno selu.
Pročitajte još:
Sve je više smeštajnih kapaciteta u Mokroj Gori čiji se broj proporcionalno uvećava u skladu sa interesovanjem posetilaca. Izgradnja je ipak pod kontrolom lokalne zajednice u kojoj postoji svest o očuvanju prirode. Što se cena tiče, noćenje sa doručkom je u proseku oko 3.000 a i kuće se mogu iznajmiti za oko 60 evra, zavisno od kapaciteta. Hrana koja se nudi pre svega je vezana za geografsko poreklo ovoga kraja.
Neizostavna je i vožnja vozom koja košta 1.200 dinara, dok je za decu 6-14 godina cena 50 odsto niža a za najmlađe besplatna.
Ono što je još neizostavno pomenuti jeste ime Mokrogorca Radovana Glibeztića koji je najzaslužniji za Mokru Goru onakvu kakva danas jeste. Zahvaljujući njemu, koji je kao finansijski direktor Železnica Srbije prepoznao značaj obnove pruge uskog koloseka, Šarganske osmice i pokretanje parne lokomotive, “osmica” postaje turistička atrakcija svetskih razmera. Ceo projekat podrazumevao je uređenje svih usputnih stanica, pre svega Jatara i Belih voda. Na tom temelju izgrađeno je sve dalje što danas čini turističku ponudu Mokre Gore. Snimanje filma i izgradnja „Mećavnika“, status parka prirode i uređenje drugih destinacija, upotpunilo je sadržaj
pa je sve ukupno nagrađeno titulom kojom Mokra Gora postaje jedno od najlepših svetskih sela.
Ako postoji još neko ko nije posetio Mokru Goru, sigurno je da ovu destinaciju treba uvrstiti u plan skorašnjih putovanja. Šansa se pruža i svima onima koji na putu ka Republici Srpskoj prelaze granicu na Kotromanu. Mokra Gora je idealno mesto, ne samo za kratak predah već i za višečasovnu pauzu koja nikog neće ostaviti ravnodušnim.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
