Petar Paunović se u udaru toplotnog talasa Kerber zatekao u Italiji, gde je bilo najgore. Za Nova.rs podelio je svoje iskustvo.
Piše: Petar Paunović, novinar
Raste broj preminulih, paklena pošast tek sledi, rekordno visoke temperature, posle Kerbera sledi… Upozorenja se nižu u trenutku kada se ja pakujem za Rim, prvu destinaciju na svom proputovanju. Već sam obezbedio kreme za sunčanje s najjačim faktorom, jer od aristokratije posedujem samo kožu koja lako izgori.
Kako ću lutati ceo dan kroz grad, odlučujem se za duge pantalone, jer u šortsu ne možete baš svuda, patike i neku laganu majicu, koja nije dugo ostala lagana. Već sam put od aerodroma je bio zabavan, jer gospodin neće da ga pljačkaju, pa tako promašim silazak iz autobusa i već u startu napravih kilometar. Dogegam se na kraju vozom do centra i to platim duplo, jer sam ja očekivao da karta odnekud iskoči, a ne da je uzimam kao iz automata za sokove.
Prvo što sam uradio jeste da sam našao mesto da odložim torbetinu. Nikako ne radite to na samoj stanici, jer red bude ogroman, a na dva minuta odatle imate gomilu mesta. Samo tražite neko u kojem ćete sami odložite stvari, jer druga mesta imaju radno vreme, uglavnom do sedam uveče. Meni je tu odgovaralo, jer sam put nastavljao s te stanice.
Takođe sve što ste planirali onlajn, prebacite u oflajn, jer meni internet u romingu nije radio, a čuo sam da nije samo moj operater izneverio očekivanja. Dakle, skinite mapu i sami određujte rute, biće zabavnije. Sada je vreme da se upustite u pustolovinu.
Radni naslov: „Ko je upoznao Kerbera u Rimu, ni pakao mu neće teško pasti“. Istina, ne znam ko je ovog puta bio Herakle i zašto je psa izveo u Rim, ali znam kako može da se preživi.
Da vam ne prepričavam detaljno rutu, ali prešao sam više od 20 kilometara i sve one važne tačke, Španske stepenice, Koloseum, Fontanu di Trevi… Sva ta mesta su na suncu i kada se upeče kamen, a ti staneš da se fotkaš, sa još 1.000 ljudi (mada su mi razni nazivi pali na pamet, ali neka ostanu ljudi), proveravaš da li miriše hrana iz restorana ili si ti počeo živ da se pržiš. Samo sam čekao kada će krema za sunčanje, koju sam nanosio kao starlete puder, početi da cvrči.
Međutim, Rim je stvoren za vrućinu. Dok u drugim gradovima na početku ulice imate tablu s njenim nazivom (što u Rimu i nije baš slučaj), u italijanskoj prestonici imate česmu. Dakle, u Rimu ne možete da ostanete žedni. Malo je zeznuto oko samog Koloseuma gde vas presreću da vam prodaju vodu, ali zato je na svim drugim lokacijama imate u izobilju.
Takođe, govoto svaki trg ima fontanu, a kada hodate od jednog mesta do drugog uvek idite kroz uličice. One su paralelne s glavnom asfaltiranom ulicom, koju vam mape pokazuju. Razlog je taj što ćete kroz njih lepše upiti grad, u njima imate česme, ali i hlad, pošto ih uglavnom zaklanjaju senke zgrada.
Takođe, Rim ima parkove. Iako vam fotografije s glavnih atrakcija mogu stvoriti utisak da je ceo u kamenu, zapravo odmah iza ugla je neki park u kojem možete da predahnete, a u nekima čak i da prilegnete. Možete da se spustite i do Tibra.
Moj predlog je da se posle Koloseuma i Panteona, preko trga Navona spustite na reku. Celo šetalište uz vodu je prekriveno drvećem i super je za kratak beg i predah od gomile turista na užarenom kamenu. Ukoliko želite da nastavite u tom ritmu, posle nekih kilomatar možete da skrenete i da se popnete do vrtova. To je ogroman park u kojem se nalaze Vila Borgeze i Mediči koje možete posetiti, a i u samo vrtu ima dosta spomenika.
Odatle se možete spustiti od Španskih stepenica i Fontane di Trevi, što će biti taman nešto kasnije, ako ste kao i ja doputovali jutarnjim letom. U blizini je i trg Republika i tu se taman završava krug jer je na manje od kilometar glavna železnička stanica (Roma Termini).
Što se restorana tiče, u koje takođe možete da pobegnete od vrućine u najgorem delu dana, njih potražite u uličicama. Ja sam se uplašio kako ću u državi s najboljom hranom biti osuđen na azijske specijalitete, ali to je zato što su takvi restorani okupirali prometne ulice. U ovim manjim možete naći sjajnu hranu i piće, a o ljubaznosti i harizmi Italijana mogao bih danima da pišem.
Rim ima metro koji je dobar, ali nije baš sve dosledno obeleženo na stanicama, koje umeju da budu ogromne, pa ćete malo lutati, ali ne brinite teško može da se desi da pogrešite. Svakako slobodno pitajte, jer ćete naići ili na turistu koji traži isto, ili na Rimljane, koji često ne znaju dobro engleski, ali umeju da učine sve da pomognu. Metro stanice jesu i dobre za beg od sunca, ali nažalost ne i od vrućine, jer često znaju da budu poput autobusa u kojem vozač vidi klima uređaj kao neprijatelja.
Što se karata tiče, ako se nećete voziti više od 3-4 puta tog dana, samo provucite platnu karticu i to je to. U suprotnom, bolje kupite dnevnu kartu, automati su na svakoj stanici. Metro vam je sasvim dovoljan za sve bitne tačke u gradu.
Kada sumiramo, zapravo Rim nije toliko teško podneti po paklenim vrućinama, jer uvek možete negde da se sklonite i rashladite. Možda ovakva konstatacija zvuči neobzirno, s obzirom na preminule i činjenicu da se ekipe Hitne pomoći nalaze na brojnim lokacijama kako bih odmah reagovale.
Treba napomenuti da sam potpuno zdrav, tako da ja vrućinu generalno ne podnosim teško. Zatim nisam čekao u dugim redovima na suncu ispred nekih lokaliteta, što turisti znaju sa čine, pa se onesvešćuju.
Svakako, ovo je nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju: krema za sunčanje na svim izloženim delovima tela, mazati na svaka dva sata; flašica s vodom, punite je na svakoj česmi na koju naiđete, popijte najmanje jednu u sat; šešir, kačket ili suncobran.
Svakako neka lagana odeća, ali izbegavajte previše kratku, ne samo zbog toga što ne možete na brojna mesta da uđete tako obučeni, već zato što vas štiti od sunca i što će vam biti mnogo prijatnije kada odete u hlad, a koža ne isijava nakupljenu toplotu. Pravite odmor od 15 minuta bar jednom u dva sata, a na svaka četiri od pola sata.
Svi ovi saveti su posledica mog iskustva, ukoliko imate bilo koje zdravstvene probleme, na koje visoke temperature mogu da utiču, obavezno se posavetujte s lekarom.
Sve to sam nekoliko dana kasnije ponovio i u Milanu, a uslovi su vrlo slični, kao i saveti koje bih vam dao.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare