32
Nikad grčka ostrva nisu bila tako sablasna, a istovremeno i čista, mirna i idilična kao jula 2020.
Do juče „covid free“ ostrvo Skijatos, na koje je sleteo prvi avion sa turistima ove sezone, pa još Srbima, kao da je pokosila apokalipsa.
Na plažama tek po neki Grk s porodicom, na većini prodavnica, restorana, barova, marketa i pumpi su navučeni šaloni preko kojih je napadala prašina.
Od juče su postepeno počeli da pristižu turisti.
„Ne plašimo se korone jer smo preduzeli sve preporučene zaštitne mere“, kaže vlasnik jedne taverne. Njegovo osoblje nosi rukavice, maske i vizire i niko ne pokazuje trunku nervoze. Deluju kao da su zaista srećni što napokon imaju goste.
Od prvog kontakta sa ostrvskim aerodromom, zaista je primetna ogromna razlika u odnosu na Srbiju, iako ponavljam – obolele ni zaražene do sad nisu imali. Svi nose zaštitnu opremu i niko ne spušta masku grabeći vazduh iako je temperatura iznad 30 stepeni. Na svakih nekoliko metara su dostupna dezinfekciona sredstva, čak nas ljubazno opominju da ih koristimo.
Srbi k’o Srbi, lako zaborave na probleme, koronu, odstojanje, a čim smo se suviše približili, i to jedni drugima a ne Grcima, opominju nas da stanemo na obeležene graničnike na podu.
Ipak, daleko od toga da non stop imate žulj na mozgu, nije sve oprez i jako lako se zaboravi na strah, nepravdu, suze, politiku, bolest, jer život te vuče u svoj svojoj lepoti, a onaj pevač još od kad reče – život je more.
Pročitaj i:
Plaže su posebna priča, uglavnom svuda su već raspoređene ležaljke i suncobrani, ali kupača nema, tek pokoji lokalac, a za taj jedan dan videla sam samo jedan automobil sa stranim tablicama i to Bg i čula tu jednu našu porodicu na pesku kojim kao da niko nikad nije ni prošao. Na vodenim sportovima dremaju momci zavaljeni u gume, niko ni da ih pita – koliko vožnja?
Od plaže do grada u dvorištima kuća sa apartmanima nema nikog, ali je čudno kako je sve čisto, zategnuto, trava je pokošena, sve deluje kao scena spremna za slikanje u nekom magazinu.
Gradom prođe tek poneka mačka, u lokalnoj taverni zatičem ženu, sama je i spava za stolom. Provirim unutra, a ona se trgne. Izvinim se, pitam da li se plaši korone sad kad se vrate turisti. Ona se zasmeje do suza, kaže: „Više se plašim gladi“.
Procene hotelijera su da će ove sezone promet opasti za oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, i oni ne deluju zabrinuto. Ipak, običan svet koji živi od prodaje i renti, strepi od jeseni kada će kako mi je ona gospoja rekla – istrošiti fondove za crne dane, i ono što će zaraditi u julu i avgustu, a kako će prezimiti zimu – ne znaju.
Grčku nikad nisam doživela kao za ovaj jedan dan. Do sada kao da je skrivala svoje najbolje atribute, a onda je odjednom zbacila ogrtač i prikazala se u najboljem svetlu. Sve ovo će proći, mislim dok slećem u Beograd i obećavam sebi da ću kad mi ovih dana bude teško uvek pomisliti na onih pet minuta ronjenja u moru u kom smo samo ribe i ja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
