0
Planinarenje u Srbiji postaje jedan od najpopularnijih hobija. Vlada sve veće interesovanje za ovu vrstu rekreativne aktivnosti, što nimalo ne čudi. Naime, planinarenje u Srbiji je jedna od najboljih vikend aktivnosti, jer naša zemlja zaista ima da ponudi odlične lokacije za to. Srbija je zemlja brojnih planina, a svaka od njih ima svoje čari.
Od bujnih šuma, preko širokih pašnjaka, vrtoglavih stena, zanimljvih biljaka i životinja, do nezagađenog, čistog vazduha, planinarenje u Srbiji svakome donosi bogato iskustvo.
Osim toga, planinarenje je aktivnost koja je dobra za vaše zdravlje, a takođe je način da steknete nove prijatelje i provedete lepe časove u druženju.
Kada je nastupila pandemija korona virusa, svet je bio u zatečen. Ništa nije mogli da nas pripremi na ono što je usledilo: restrikcije kretanja, mere zaštite od koronavirusa, ograničenosti u gotovo svakoj sferi življenja.
Kada smo preživeli karantine, planinarenje u Srbiji je naglo dobilo na popularnosti. Razlozi se sami nameću – shvatili smo koliko je bitno kretati se i biti na otvorenom, u prirodi.
Planinarenje u Srbiji kao rekreativna aktivnost takođe je bilo jako dostupno svim uzrastima, s obzirom na to da su putovanja bila veoma ograničena. Umesto odlaska u evropske gradove, mogli su za vikend putovanja izabrali baš planinarenje u Srbiji.
Kada su nam za odlazak na more bile potrebne komplikovane mere i dokumentacija, planinarenje u Srbiji se nametnulo kao najjednostavnija, a najlepša turistička aktivnost.
Takođe, kovid 19 nas je podsetio koliko je zdravlje važno i da je zaista tačna izreka da je najveće bogatstvo. Planinarenje je aktivnost koja doprinosi sveopštem blagostanju i povoljno utiče na čitav organizam – od mišića do pluća.
Planinarenje u Srbiji je relativno jeftina aktivnost, za koju ne treba izdvojiti previše novca. Ipak, neophodno je nabaviti opremu koja će vam obezbediti sigurno i udobno planinarenje.
Za rekreativno planinarenje po Srbiji nije neophodno kupovati profesionalne delove planinarske operme koji su više predviđeni za visokogorske i alpinističke ture. Dovoljne su kvalitetne gojzerice, praktičan ranac, topla jakna, kao i štapovi.
Ranac je pri planinarenju obavezan, jer sa sobom morate poneti dovoljno vode, užinu ili grickalice, rezervnu odeću, kao i druge delove opreme.
U ponudi se mogu naći rančevi različitih veličina. Možete naći rančeve za planinarenje od 25 litara, 35 litara, 40 litara i 60 litara. Za rekreativno planinarenje u Srbiji, dovoljni su rančevi manje zapremine. Bitno je da imaju više džepova i pregrada u koje možete rasporediti stvari, kao i da imaju kaiševe za koje se mogu vezati štapovi ili vreće za spavanje ako idete na duže planinarske ture.
Cipele za planinarenje se dele po tipu terena odnosno planine na koju idete. Postoje niske i visoke cipele za planinarenje.
Niske cipele za planinarenje su predivđene za suvo vreme i nezahtevan teren, dok su visoke bolji izbor jer štite skočni zglob, a pogodne su za razne terene.
Kod cipela za planinarenje najvažnija je udobnost i materijal koji ne propušta vodu. Zato u njih treba najviše uložiti od čitave opreme.
Što se đona tiče, mekša guma ima najbolje prianjanje na kamenju, ali će se brzo istrošiti, što je nezgodno jer je popravka prilično skupa i ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate. Tvrda guma će biti otpornija na habanje.
Što ste manje iskusni u planinarenju, to vaše cipele moraju biti bolje obezbeđene. Neka udobnost i kvalitet budu ključni kriterijumi kojima ćete se voditi kada birate cipele za planinarenje. Zapamtite da ćete u njima provesti duge sate hodanja.
Kamašne su deo planinarske opreme koje su neophodne za planinarenje u Srbiji u zimskim mesecima. U pitanju su navlake koje obuhvataju deo cipele i listova, a čija je svrha dodatna zaštita nogu od vlage ili upadanja stranih predmeta u cipelu.
Najčešće se prave od „gore-tex“ materijala koji omogućava nozi da „diše“ i donosi lagan osećaj, uz adekvatnu zaštitu.
Osim od vlage, kamašne štite i do upadanja kamenčića, krpelja i sličnih opasnosti iz prirode.
Karabinjeri su metalne spojnice koje imaju razne funkcije u planinarenju – ali ih koriste iskusniji planinari, u težim turama. Dolaze u raznim oblicima i koriste se za razne svrhe: od pričvršćivanja užeta do osiguravanja penjača.
Postoje ovalni, asimetrični, u obliku slova „D“, kruškasti. Za rekreativno planinarenje u Srbiji nisu neophodni, ali su obavezna oprema bez koje alipinizam ne bi bio moguć.
Zaštita glave od sunca, vetra, snega, kao i drugih spoljnih uticaja, ključna je tokom planinarenja u Srbiji. Za planinarenje tokom letnjih meseci, najbolji izbor je kačket, koji je od prozračnog materijala, a štiti od UV zračenja koje je na planinama intenzivnije.
Za planinarenje tokom zime, odaberite toplije materijale koji su vodootporni. Za planinarenje u najhladnijim zimskim mesecima, čak se preporučuje fantomka, zbog jakih vetrova koji su na planinama česti.
Štapovi za planinarenje su obavezan deo planinarske opreme. Pre nego što krenete na planinarenje u Srbiji, jednostavno morate nabaviti štapove za trekking.
Pročitajte još:
Štapovi za trekking olakšavaju kretanje po prirodi i komplikovanim terenima. Važna funkcija koju štapovi pružaju je pre svega veća bezbednost, kao i ključna podrška za zglobove. Korišćenjem
štapova za trekking smanjuje se pritisak na kolena i leđa.
Kada ih podešavate, trebalo bi da budu u visini vaše ruke koja je savijena, a prlikom spuštanja niz planinu možete da štapove namestite i na veću dužinu. Bitno je da budu lagani i da možete lako da ih ponesete.
Da biste krenuli na planinarenje u Srbiji, neophodno je da se učlanite u neko od mnogobrojnih planinarskih društava. Kada platite godišnju članarinu, imate pravo da se prijavite na bilo koju planinarsku turu, u bilo kojem društvu, ne samo u onom kojeg ste član.
Gotovo svaki grad u Srbiji ima barem jedno, a neki i desetine planinarskih društava. Svako društvo organizuje i ture pogodne za početnike u planinarenju, ali i one zahtevnije za iskusne planinare.
Recimo, u Beogradu postoji najviše planinarskih drušava. Samo neka su: „Avala“, „Krug“, „Orfej“… U Novom Sadu takođe ima dosta planinarskih društava, kao recimo: „Fruška gora“, „Naftaš“, „Železničar“. U Kragujevcu je aktivno planinarsko društvo „Žeželj“, kao i „Gora“, a u Nišu“Preslap“, „Suva planina“, „Kalafat“.
U Srbiji ima ukupno 165 planina, što čini našu zemlju idealnom za planinarenje. Svaka planina krije svoje tajne i specifičnosti, a doneće vam nezaboravno iskustvo uživanja u prirodi, kao i fizički izazov.
U zavisnosti od vaše kondicije i planinarskog iskustva, možete izabrati lakše ili teže uspone za planinarenje u Srbiji.
Lakše planinarske ture obuhvataju planine koje nemaju veliki uspon i koje neće od vas zahtevati preveliku fizičku spremnost.
Kosmaj je planina u blizini Beograda, na samo 60 km od srpske prestonice. Visoka je 626 metara, stoga je laka za osvajanje. Zbog prelepih šuma i impresivnog spomenika palim borcima u Drugom svetskom ratu, Kosmaj je idealna planina ako ste se tek otisli na planinarenje u Srbiji.
Fruška gora je najviša planina Vojvodine, ali spada u planine idealne za početnike. Najviši vrh Crveni čot ima visinu od 539 metara, a čitava planina krije brojne manastire, kao i šume koje su dosta stare. Ima nekoliko staza kojim možete planinariti, a sve zavisi od vaših afiniteta.
Rajac je planina u opštini Ljig, čiji je najviši vrh 848 metara. Ova planina nije zahtevna, a mnogo vam daje: ispunjena je prelepim livadama, šumama i proplancima, kao i vidikovcima u kojima se istinski uživa. Samo ime planine izvedeno je iz opisa „mali raj“ koji su joj dali neki posetioci u davnim vremenima.
Što se tiče težih destinacija za planinarenje u Srbiji, tri planine se ističu: Rtanj, Suva planina, kao i Beljanica.
Rtanj je sve popularnija planina, ali to ne znači da je osvojiti ovo mistično mesto lako. Izgleda zaista impresivno, jer podseća na piramidu, a o samoj planini kruže razne legende i priče. Uspon na vrh Šiljak, od 1565 metara, jeste zahtevan, ali to ne znači da ga ćete se jako namučiti. Staza sa južne strane Rtnja je lakša i pogodna i za one s manje kondicije.
Beljanica, planina koja se takođe nalazi na istoku Srbije, ipak zahteva fizičku spremnost. Vrh Beljanice je niži nego vrh Rtnja, a iznosi 1339 metara, ali je sam uspon dosta strmiji. Staza prolazi kroz lepe šume i proplanke, ali je izrazito strma u nekim delovima – međutim, kada stignete na vrh, na umor se zaboravi.
Najzad, Suva planina je dosta popularna kod planinara u Srbiji, a nalazi se na 17km od Niša. Najviši vrh je Trem, koji je visok 1810 metara, ali su i drugi niži vrhovi atraktivni. Teren Suve planine je jako zanimljiv – ima visoravne i litice, kao i neverovatne visinske razlike. Zahteva kondiciju i opremu, ali je jedno od najuzbudljivijih planinarskih iskustava u Srbiji.
***
Bonus video: „Planina mrtvih“ – misterija koja intrigira decenijama
Pratite nas i na društvenim mrežama:
