Lorin i Kreg putuju bez prestanka već 15 godina, u tom periodu posetili su ukupno 85 zemalja, a svoju avanturu finansirali su bez pomoći i kredita.
Lorin Vinslov-Levelin (34) i Kreg Habard (41) jahali su u Kirgistanu, zimovali u Arktičkoj Norveškoj, „družili“ se s crnim medvedima u Patagoniji i orangutanima u Indoneziji… Oni zapravo neprestano putuju već 15 godina.
Lorin i Kreg iz Saseksa putuju tako što izaberu neki kutak sveta koji će istražiti, onda tamo živi u kombiju od šest do 12 meseci. Kada su spremni da krenu dalje, prodaju kombi i rade u ugostiteljstvu kako bi finansirali svoju sledeću avanturu.
„Ne radimo na visoko plaćenim poslovima. Obično radimo za minimalnu platu, u restoranima ili u domaćinstvu“, rekla je Lorin u video snimku na TikTok-u. „I pored toga, štedimo što je više moguće kako bismo mogli da trošimo svoj novac na iskustva umesto na stvari.“
Lorin i Kreg su bili inspirisani da počnu da putuju nakon što su diplomirali – Kreg tad „nije bio spreman da započne karijeru“, a Loren je bila podstaknuta „jednostavnim razgovorom sa prijateljem“ koji je trebalo da otputuje na godinu dana.
Par se upoznao u Pizza Ekspresu, a sledeću godinu proveli su radeći puno radno vreme u restoranu i uštedeli po oko 5.000 funti da bi otputovali u Australiju 2008. Shvativši da njihov novac neće dugo trajati ako budu odsedali u hostelima, uselili su se u svoj prvi dom na točkovima i – to je bila baza za njihov novi životni stil.
„Kupili smo karavan nekoliko dana kasnije i živeli u njemu devet meseci“, prisetila se Lorin. „To nije bio idealan dom. Jako je prokišnjavao, ali nekako smo voleli način života i slobodu koju nam je dao, što nas je dovelo do toga da živimo u kombijima širom sveta… Nikad više mali karavan.“
Od tada, par je kupio i prodao sedam kombija u kojima su istražili 32 zemlje. Kada ne putuju, rade uglavnom kao konobari, barmeni i hotelsko osoblje kako bi dopunili svoj putni fond. Oni takođe dokumentuju svoja putovanja preko svog bloga, Nonstoptravelling.com.
Kao najjače momente sa svojih putovanja ističu viđenje lavova u Južnoj Africi, kupanje u kristalno čistim jezerima i istraživanje Kapadokije u društvu psa lutalice, „orke na Šetlandima“ i „plivanje u najplavljoj, najhladnijoj vodi koju su ikada videli – u Albaniji“.
Bili su i u Srbiji, a posebno im je pažnju privukla čuvena kućica na Drini.
„Najbolji deo je sloboda da parkirate u divljini sa zapanjujućim pogledom i budete na najboljem mestu da vidite izlazak ili zalazak sunca sa svog praga“, rekla je Lorin. „Takođe je veoma korisno živeti jednostavnim životom pored reke.“
Što se izazova tiče, „najveći su mehanički problemi, koji izazivaju veliki stres jer nije samo vaš automobil već i vaš dom“.
„Na nekim mestima je teže kampovati od drugih sa pravilima koja zabranjuju kampovanje, a pronalaženje jednostavnih stvari poput vode ili kante može biti problem.“
I proces kupovine i prodaje kombija je „obično prilično stresan“ jer uključuje „pokušavanje da se pronađe vozilo od poverenja koje neće izazvati previše problema“, kaže Lorin i dodaje: „Ali osećaj kad konačno dobijemo kombi, brzo ga renoviramo i krenemo na put je nenadmašan.“
Za sve svoje godine putovanja, par je samo jednom morao da izađe iz svog kombija, na putovanju u SAD kada su temperature pale na -20C. Tad su prespavali u motelu.
Počevši od Australije, smanjili su svoje troškove jeftinim jednodnevnim izletima na plaže i besplatnim aktivnostima razgledanja. Zatim su na američkom putovanju od Aljaske do Havaja trpeli zavijanje vukova, hladne tuševe i razbijene šoferšajbne dok su živeli u kombiju veličine samo 5,6 kvadratnih metara, piše Daily Mail.
„Proveli smo nekoliko zimskih sezona na norveškom Arktiku, pešačili do nomadskih kampova u planinama Kirgistana, istražili neke zadivljujuće oblasti Mjanmara na e-biciklu i stopirali kroz Jermeniju“, ispričala je Lorin.
U poslednje vreme ipak sve češće ostaju da rade u Britaniji, umesto u inostranstvu, pošto su „iskoristili sve vize za radni odmor koje su im dostupne“.
Kada je u pitanju njihova veza, kažu da su „prilično nerazdvojni“ otkako su počeli da se zabavljaju 2007. godine, što znači da je „prelazak u život u malom kombiju bio veoma lak“.
„Svako ima svoje uloge“, dodali su. „Kreg je vozač, dok je Lorin navigator – obično nemamo satelitsku navigaciju i koristimo samo papirnu mapu ili besplatnu aplikaciju za mape van mreže. Kreg je kuvar, a Lorin pere sudove. Lorin je čistačica, dok je Kreg čovek za održavanje. Lorin takođe radi planiranje putovanja i snima fotografije i video zapise.“
Kada je reč o njihovim omiljenim zemljama, SAD su visoko na listi bračnog para zbog „raznovrsnosti pejzaža, divljih životinja i prijateljskih ljudi“.
Takođe su pohvalili Norvešku „zbog njenih dramatičnih planina koje izdižu iz mora i zbog severnog svetla“.
Među njihovim najmanje omiljenim mestima su Litvanija, gde su osećali „prilično neprijateljsku atmosferu“ i Egipat, za koji su rekli da je „previše intenzivan sa ljudima koji stalno pokušavaju da dobiju novac od vas“.
Zemlje koje su ih najviše iznenadile su Španija i Južnoafrička republika.
„Kao dete sam s porodicom letovala na plaži i mislila sam da je to sve što Španija može da ponudi“, rekla je Lorin. „Ali to je tako ogromna zemlja sa raznolikim pejzažima i zaista impresivnim planinama.“
Ona je dodala da je Kejptaun u Južnoafričkoj republici takođe bolji nego što su očekivali zbog blizine prirodi i živahne obale sa „muzičarima, pijacama hrane i pozadinom planine Stol“.
Kada su ih pitali šta je sledeće, nije iznenađenje što su otkrili da planiraju da sledeću godinu provedu putujući po svetu – nedavno su stigli na svoju prvu stanicu, Oman, i uputiće se ka lokalnim ostrvima na Maldivima, a zatim u Kinu i „nadaju se“ Pakistan.
„Naši planovi postaju malo nejasni posle prvih šest meseci, pa ćemo videti gde ćemo završiti“, dodali su, a otkrili su i da li planiraju da se „skrase“.
Razmišljajući o proteklih 15 godina i kako su se putovanja promenila, kažu da im postaju „izazovnije kako godine prolaze“. „Činilo se mnogo lakše kada smo bili mlađi, bez iPhone-a i jednostavno bismo se našli u svakoj zemlji sa knjigom Lonely Planet… Mislim i da kako mesta postaju sve naseljenija, potrebno je više istraživanja da bi se pronašli skriveni dragulji. Dakle, ideja da imate neku parcelu koju ćete jednog dana zvati kućom i možda putovati nekoliko meseci godišnje umesto cele godine zvuči privlačnije“, objasnili su.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare