Mnogi se naježe od pomisli na Ćele kulu ili legende o Đavoljoj varoši, ali jug Srbije ima još mnogo atrakcija koje bi mogle da prelome vašu odluku da letnji odmor provedete u tim krajevima.
Bilo da u nju stižete prateći legende, divlje konje ili miris roštilja, južna Srbija bi mogla da se ispostavi kao jedinstvena letnja avantura. Ovom prilikom, skrećemo vam pažnju samo na neke od njenih aduta.
Niš
Niš je grad careva – tokom istorije je bio trgovački, administrativni i vojni centar mnogih država i carstava, a u njemu su, dok je bio antički grad Naisu, rođeni i rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III.
Simbol grada je Niška tvrđava, smeštena u samom centru na obali Nišave, sa čuvenom Stambol kapijom, hamamom i termama, lapidarijumom… Izgrađena je početkom 18. veka i jedno je od najočuvanijih i najlepših osmanlijskih vojnih zdanja na Balkanu. U tom bajkovitom ambijentu se u letnjem periodu održavaju razna kulturna dešavanja, među kojima je svakako najpoznatiji Nišville festival (ove godine od 7. do 16. avgusta, komplet karata je 3.000 dinara).
Iz neke druge „bajke“ je zastrašujuća Ćele kula, jedinstvena na svetu, izgrađena od lobanja srpskih ratnika, poginulih u bici na Čegru koja se odigrala 31. maja 1809. godine (a kojoj je posvećen i spomenik na brdu Čegar). Izgrađena je vrlo brzo nakon bitke i to po naređenu Hursid paše, kasnije velikog vezira. Ulaz je 150 i 200 dinara, a za 300 možete kupiti propusnicu za sve objekte Narodnog muzeja Niša koja uključuje i čuvenu Medijanu (nekad luksuzno predgrađe antičkog Naisua, danas jedan od najznačajnih arheoloških parkova u Srbiji), Arheološku salu, Koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata… Iz tog perioda je i Memorijalni park Bubanj, kao mesto masovnih streljanja zarobljenika iz Niša i jugoistočne Srbije – sećanje na njih čuva spomenik u obliku tri ogromne stisnute pesnice, koje simbolizuju muškarca, ženu i dete i njihov otpor prema zločinu.
Podigao je Niš spomenike još mnogim velikim ljudima – od cara Konstantina do Šabana Bajramovića, kralja romske muzike.
Boemi su pozvani u Kazandžijsko sokače, poslednju sačuvanu ulicu nekadašnje niške čaršije. Tu možete na večeru u duhu starih vremena, a preporuka su nadaleko čuven niški roštilj, rebarca na kajmaku, škembići, crevca na žaru, jela u zemljanim posudama… Za doručak se obavezno častite burekom, Niš je grad u kojem se održava i takmičenje najboljih buregdžija. Inače, priča o bureku počinje još 1498. godine, kada je carigradski pekar Mehmed Oglu, boraveći u Nišu, prvi put napravio okrugli burek u tepsiji…
Pretpostavka je da ćete u letnjim danima želeti i malo rekreacije. Za kupanje je omiljen Sportski centar Čair s otvorenim i zatvorenim bazenima, mini akva parkom, saunama (dnevna ulaznica za bazen je 100-200 dinara)… Osveženje Nišlije traže i na obližnjim jezerima – Oblačinskom, Bovanskom i Krajkovačkom, a Nišava nije preporučljiva za kupanje, jer je opasna, brza i zagađena.
Ali, zato se na njoj organizuju uzbudljivi raftinzi – u Sićevačkoj klisuri i Nišavski spust našli su se među glavnim preporukama Turističke organizacije Niš za aktivan odmor. Sićevačka klisura je raj za avanturiste i jer nudi i mogućnosti za slobodno penjanje, planinarenje, mountin biking, off road jeep safari, paraglajding, a možete i jednostavno uživati u seoskom turizmu i uzbudljivoj prirodi. Okolinu Niša možete obići i na konju (konjički klubovi Nonius i Čegar) ili biciklu, koji je moguće iznajmiti u gradu, a planinarski klubovi imaju spremne nabolje rute po Suvoj planini, Svrljiškim planinama, Kalafatu i Seličevici.
Niški speleolozi povešće vas u otkrivanje podzemnog sveta Svrljiških planina i Cerjanske pećine, pećine Samar, Popšičke, Prekonoške pećine… A za one koji bi radije u visine, paraglajderi organizuju akcije s poletišta Višegrad iznad sela Sićevo, poletišta Koritnik, u blizini Niške banje. Niška banja je turističko mesto za sebe, sa lekovitim izvorima tople vode poznatim јoš u doba Rimljana i jedna od najpoznatijih banja Srbije, tako da bi svakako trebalo da se nađe i na mapi vašeg letovanje. Smeštaj u Niškoj banji može se naći i za 5-6 evra po osobi, u samom Nišu je malo skuplji, desetak evra je najpovoljniji privatni smeštaj.
Suva planina
Mada je turistička ponuda Suve planine slabo razvijena, za avanturiste i istraživače je upravo to njen glavni adut, bar dok je legenda o divljim konjima koji krstare nepreglednim prostranstvima Suve planine i dalje živa.
Jedna od najizazovnijih planinarskih staza u ovim krajevima vodi do najvišeg vrha Suve planine, koju je Jovan Cvijić svojevremeno nazvao „Alpi na jugu Srbije“ – Trem je visok 1.809 m, a od popuarnog izletišta Bojanine vode do vrha potrebno je šest do osam sati. Za alpiniste na Suvoj planini je interesantan prevoj Devojački grob između Trema i Sokolovog kamena, a atraktivni vrhovi su Pasarelo, sa kog se pruža pogled na ceo kraj, i teško pristupačan Mosor.
Park prirode Jelašnička klisura, u jugozapadnom delu Suve planine, prvo je penjalište u Srbiji posvećeno samo sportskom penjanju, sa više od 200 smerova, a idealan je i za planinski biciklizam, šetnju, kampovanje, izete… U samoj klisuri nalazi se i vodopad Ripaljka, omiljeno mesto mladih u vrućim danima.
Suva planina je, kako se i može pretpostaviti po imenu, siromašna vodom zbog propustljivosti krečnjaka, ali u njenom regionu postoji više termalnih izvora od kojih su najveći izvori Niške Banje, Ostrovičke terme i Banjice. Iznad Niške Banje se nalazi brdo Koritnjak, na kojem je poletište s kojeg se održavaju takmičenja u paraglajdingu.
Ljubitelji divlje prirode osim divljim konjima mogu da se nadaju i susretu s drugim životinjskim vrstama, a istraživanjima je utvrđeno da na Suvoj planini raste više od 1.260 biljaka, pri čemu se svake godine otkrije još poneka retka vrsta.
Leskovac
Naravno da već na pomen Leskovca mnogi osećaju miris roštilja, a već se odbrojavaju sekunde do Roštiljijade koja se ove godine održava od 24. do 30. avgusta. Gurmanluci ipak nisu sve što Leskovac i okolina mogu da ponude turistima gladnim i drugačijih avantura.
Glavna turistička atrakcija leskovačkog kraja je arheološki lokalitet Caričin grad (Justiniana Prima), monumentalni kompleks cara Justinijana iz 6. veka nove ere, a etno-arheološki kompleks na brdu Hisar, uvršten je u red najekskluzivnijih arheoloških lokaliteta u Evropi.
Sijarinska banja u podnožju planine Goljak, na obali Jablanice, navodno je bila poznata još u vreme Rimljana, sa svojim izvorima mineralne vode, lekovitim blatom, i gejzirima vrele vode koji dostižu visinu i do 8 m. Leskovac okružuju i tri veštačka jezera – Brestovačko, Barje i Vlasinsko jezero, poznato po svojim plutajućim ostrvima, jedinstveno u ovom delu sveta. Vlasinsko jezero pogodno je za kupanje leti, ali i za jedrenje, uživanje u vožnji čamcima… Kanjon reke Vučjanke je odličan izbor za sve popularniji kanjoning, a planina Kukavica je sa najvišim vrhom od 1440 m izazov za planinare.
Privatni smeštaj u Leskovcu je od 10 evra po osobi, a hotelski može da se nađe i za 20.
Prokuplje i Kuršumlija
Od kada je ušla u uži izbor za sedam svetskih čuda prirode, turisti hrle u Đavolju varoš kako bi videli njene visoke zemljane kupe (ulaznice su 350 dinara). Po legendi, to su okamenjeni svatovi, koji su želeli da venčaju brata i sestru, dok naučnici još nemaju objašnjenje za ovaj fenomen. U blizini se nalaze Đavolji izvori, s visokomineralnom kiselom vodom koja ima crvenu boju, kao i Đački potok, u kome zbog velike koncentracije gvožđa i sumpora nema nikakvog života.
Đavolja varoš glavna je atrakcija Kuršumlije, ali daleko od toga da je jedina. Na uzvišenju u selu Rudare se može videti još jedan prirodni fenomen, Brankova kula – zid dužine oko 100 m i visine oko 10 m, sastavljen od ogromnih petougaonih stubova, pravilno poređanih, čija je starost procenjena na nekoliko desetina miliona godina. Kuršumlija i Toplica su bili naseljeni još u praistoriji, što pokazuju arheološka nalazišta u selima Pločnik i Viče. Stefan Nemanja je ovde od sagradio svoje prve zadužbine – manastir Svetog Nikole i manastir Svete Bogorodice.
Na relativno malom prostoru ove opštine nalaze se i tri banje – čuvena Prolom banja, Lukovska i Kuršumlijska banja – koje privlače turiste bazenima sa vodom od 35 stepeni, zelenilom, lekovitim biljem i zdravom hranom. Ipak, najpopularnija kupališta su na rekama Kosanica i Toplica, kao i gradski bazen (ulaz je 150 dinara).
Zagriženim planinarima Radan možda ne zvuči kao naročit izazov, budući da ne spada u najpoznatije i najviše planine Srbije, ali Zmajevi sa Radana mogli bi da im začine uspon obilascinma lekovitih izvora i skrivenih vodopada. S druge strane, za ljubitelje netaknute prirode, tradicije i misterija – Radan je raj u najavi. Tamo kao da je vreme stalo pre više decenija, a legende se ispredaju o vodi koja teče uzbrdo, selu izgrađenom od poludragog kamenja, čudesnoj travki u kojoj se nalazi protivotrov od zmijskog ujeda…
Legende i istorija važan su deo turističke ponude i Prokuplja, za koje se vezuju narodna predanja o devet Jugovića, a Jug-Bogdanova kula i danas stoji na Hisaru kao jedna od najzanimljivijih atrakcija. U Narodnom muzeju Toplice možete naći odlične vodiče kroz ovaj kraj, a među tačkama koje treba obići svakako su Crkva svetog Prokopija i Latinska crkva podignuta u 14. veku na temeljima rimskog svetilišta, najverovatnije posvećenog Herkulu, čija je statua pronađena prilikom iskopavanja.
Vranje
Najjužniji grad u Srbiji, u kojem se prepliću orijentalno i evropsko, u koji putnici dolaze zavedeni strastvenim plesom prelepe „Koštane“, da upoznaju likove, osete mesta i vrelu južnjačku krv opisanu u delima Bore Stankovića. Njegova rodna kuća u baba-Zlatinoj ulici danas je muzej, koji čuva sećanja na život u Vranju krajem 19. veka (ulaz je 100 dinara). Borina kuća otvorena je u okviru Narodnog muzeja Vranje, koji obuhvata i Pašin konak sa Selamlukom i Haremukom, Hamam i Galeriju.
Simbol Vranja je i Beli most ili Most ljubavi, omiljeno je mesto za fotografisanje parova uoči venčanja. Most, koga je Selim-beg izgradio davne 1844. godine, navodno čuva uspomenu na tragičnu ljubav između bogate turkinje Ajše i siromašnog srpskog pastira Stojana. Zavoleli su se gledajući se preko reke i uz zvuk njegove frule, tajno se sastajali, a kad se Selim-beg naredio da ubiju Stojana, Ajša je sebi oduzela život. Most ljubavi, koji je ucrtan i u grb Vranja, simbolično povezuje dva naroda i dve vere, a na tabli piše: „Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi“.
Nedaleko od grada mogu se videti ostaci rimskog utvrđenja poznatog pod imenom Markovo Kale, koje je po legendi bilo grad Kraljevića Marka, a u kontekstu verskog turizma interesantna je Saborna crkva Svete trojice, kao i poseta manastiru Sveti Prohor Pčinjski, jednoj od najstarijih srpskih svetinja.
Banjski turizam oslanja se na Vranjsku banju, najtopliju u Evropi, dok planinari iz Vranja organizuju više planinarskih akcija tokom godine, od kojih je najznačajnija vranjski maraton kojim se osvajaju vrhovi planina Grot, Oblik i Pljačkovica. U neposrednoj blizini Vranja nalazi se ogroman planinski masiv koji obuhvata planine kao što su Besna Kobila, Doganica i Vardenik, tako da Vranje predstavlja odličnu polaznu tačku za istraživanje tog dela zemlje. Imajte na umu da su vrhovi besne kobile veći deo godine pod snegom, zbog čega ima ozbiljan potencijal za zimski turizam, dok je leti osvajaju planinari – s najvišeg vrha (1.922 m) vide se Kopaonik, Šar planina, kao i planina Rila u Bugarskoj.
Omiljena izletišta Vranjanaca su Aleksandrovačko jezero i Ćošak,
Privatni smeštaj u Vranju je oko 15 evra, ni hotelski nije mnogo skuplji, a u okolnim selima za 10-ak evra možete imati ugođaj za pamćenje. Ne zaboravite da probate samsu, tradicionalnu pitu prelivenu kiselim mlekom i belim lukom, a vranjanski specijaliteti su i lučen gra (pire od pasulja), ljutenica, mućkalica, tarana sa piletinom…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare