11
Izlazak u grad zbog kog mi je letovanje preselo.
Već par godina letujem u Hurgadi, ali pored centra grada koji vri od turista, nisam imala prilike da zavirim van turističke zone grada. Ta ideja mi je svake godine padala na pamet, ali nisam imala sa kim da idem – sve do ovog leta.
Moj drugar sa fakulteta, koji je inače iz Palestine, ove godine je bio u istom periodu u Hurgadi kada i ja. I, iskrena da budem, učinio mi se kao odlična osoba sa kojom bih mogla da istražujem grad.
Jedne večeri mi je predložio da odemo u kafić koji je popularan među mladima u Hurgadi, ali se nalazi skoro sat vremena pešačenja van dela grada gde su hoteli. Meni je to zvučalo kao odlična ideja i ubrzo smo krenuli.
Pročitajte još:
Kako smo izlazili iz turističke zone grada, bilo je očigledno da se jedino ja razlikujem po načinu oblačenja od ostalih. Sve žene su bile u dugim haljinama sa hidžabima na glavama, dok sam ja bila u šortsu i majici. Ali, niko me nije gledao popreko, niti sam ikome bila zanimljiva tako obučena, što me je zapravo i ohrabrilo jer mi je u jednom trenutku postalo malo neprijatno. Međutim, htela sam da vidim kakav je noćni život u Egiptu van onoga što nam je plasirala agencija i nisam želela da se vratim u hotel.
Nakon skoro sat vremena pešačenja, stigli smo u taj kafić. Prvo, lokal je bio veoma star, ali bio je na obali što je plus. Drugo, svi gosti su bili Arapi, a konobari engleski nisu znali. I da, možda najvažnija stvar – internet nije postojao, a ja sem par dolara i telefona kod sebe nisam imala ništa.
Zbog čitave te atmosfere, dobila sam mali napad anksioznosti i htela sam da izađemo što pre i vratimo se na „sigurno“. Međutim, drugar me je ubeđivao da ne može ništa loše da nam se desi. I, tako je bilo. Prvih pola sata, a onda je upala policija.
Ne znam da li ste gledali seriju „Mala nevesta“, ja jesam, ali ova situacija me je podsetila na jednu scenu iz te serije, jer su policajci bili obučeni u neko svetlo braon odelo sa krajnje bahatim stavom, baš kao i oni u seriji.
Elem, kada su policajci ušli u lokal, konobar je iste sekunde ostavio posao, izleteo je iz šanka, gurnuo prvu osobu koja je sedela na stolici do njega, a tu stolicu dao pretpostavljam inspektoru da sedne. Taj inspektor je sve vreme nešto zapisivao, dok su ostali policajci prilazili stolovima i odvodili ljude napolje. Iste sekunde je krenula galama po kafiću, devojke i momci su počeli da vrište, da se brane od onih policajaca koji su ih grabili i odvlačili napolje.
Bila sam preplašena, pitala sam drugara o čemu se radi, da mi prevede zašto su došli, ali on mi je sve vreme pričao da se smirim i sedim dok se haos ne završi.
Kako su se policajci približavali našem stolu, meni je prolazilo hiljadu scena kroz glavu. Zamišljala sam kako će me strpati u policijsku stanicu, kako se nikada nećemo sporazumeti, kako me niko nikada neće pronaći jer ne samo da nemam dokumenta kod sebe, već i niko nije znao gde sam otišla…
Na sreću, naš sto su samo zaobišli. Tada mi je pao kamen sa srca, i znam da sam rekla drugaru da ode da plati i da što pre izađemo napolje. On mi je rekao da sačekamo da svi napuste lokal, a onda ćemo i mi.
Kada smo napokon izašli, pitala sam ga šta je ovo bilo.
Drug mi je tada rekao da je ovo bila racija i kako je policija imala dojavu da je u nargile koje su pušili svi u kafiću, pa i mi, stavljena marihuana.
Samo sam ga zamolila da što brže odemo do hotela, jer sam se plašila da će se policajci vratiti i nasred ulice nas prevesti. Srećom, to se nije dogodilo, a mi smo bezbedno stigli u hotel.
Tih pola sata koliko smo pešačili nazad, meni su izgledali kao čitava večnost. Hotel mi se činio sve dalje i dalje, a i kada sam došla u sobu, nastavila sam da se tresem sve dok nisam zaspala.
Naravno da dane do kraja letovanja nisam provodila van hotela, jer što je sigurno, sigurno je. A vama, nikada ne bih preporučila da napuštate turističku zonu grada na svoju ruku. Naročito ako ne znate jezik i ne osećate se bezbedno.
***
BONUS VIDEO: Korčula – biser Jadrana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
