36
Karakteristične tetovaže i ruke kojima nedostaju prsti neke su od vidljivih karakteristika pripadnika jakuze, zloglasne japanske mafije koja se povezuje ubistvima, ucenama, narkoticima, kockanjem….
Pripadnike jedne od najdugovječnijih kriminalnih organizacija na svom putovanju Japanom posetio je Robert Dacešin, putopisac koji donosi zanimljive reportaže iz svih krajeva sveta. Ova se priča i te kako razlikuje od tipičnih Robertovih putopisa, i to ne samo po tematici, nego i po zahtevnosti, uloženom trudu i finansijama.
„Iako smo tokom poseta Japanu snimili oko 20 videa, najzahtjevniji i najizazovniji bio je bez dileme ovaj. Naime, preko jednog lokalnog fiksera došli smo u kontakt s jednim od nekadašnjih šefova jakuza koji je proveo dan s nama, gde su mu se pridružili i ostali zatvorenici, od kojih su neki bili u zatvoru duže i od 35 godina. Snimanjeg ovog videa bilo je jako teško. Pre svega, samo dogovaranje intervjua trajalo je mesecima dok nismo dobili odobrenje za njega, a onda je nastao proces razgovora sa bivšim šefom jakuza o detaljima samog razgovora.
Pročitajte još
Sve je moralo biti ranije pripremljeno i dogovoreno. Iako su nam se mnogi Japanci čudili što uopšte ovo radimo i govorili nam da iz sigurnosnih razloga to ne preporučuju, na kraju smo ipak otišli kod njih. S nama je bio i lokalni fikser koji je sve vreme prevodio razgovor i bez njega to ne bi bilo moguće“, rekao je Robert.
Nakon što je Japan izgubio svetski rat, policija nije smela da nosi oruđje, a umesto nje red na ulicama održavali su delinkventi, objašnjava Robert u reportaži. Policija i organizovane kriminalne grupe u prošlosti su negovale odnose na uzajamnu korist, a jakuze su bez obzira na svoje postupke uživale građanska prava. Za političare i kompanije obavljale su razne prljave poslove kao telohranitelji i, za razliku od američkih gangstera, važili su za obrazovane i pristojne ljude.
Organizaciju gangstera, koji se zbog svojih kodeksa povezuju sa samurajima ili vitezovima, japanske vlasti dugo su prihvatale kao legalne zajednice i nisu preduzimale ništa kako bi ih sprečile u kriminalnim radnjama.
Početkom devedesetih godina prošlog veka jakuze su se klasifikovale kao nasilne grupe protiv kojih su se tek nedavno počeli da donose zakoni koji bi olakšali hapšenja, kažnjavanja i sprečavanje kriminalnih dela. Jakuze su tako polako, ali sigurno počele da gube slobodu koja im je nekada bila na raspolaganju i njihov je broj osetno pao – a kako žive nekadašnji pripadnici te velike porodice na početku mini-dokumentarca najbolje je opisano izjavama dvojce pripadnika jakuza – „Ja sam poludeo od droge“, „Za starijeg brata ili gazdu bih ubio koga god da treba“.
Pogledajte video
(Punkufer)
