0
Motovun je poznat po tartufima, a britanska novinarka je iz prve ruke videla kako izgleda specijalitet koji joj u Londonu serviraju po astronomskim cenama.
Britanska novinarka otišla je u Istru i napisala reportažu iz „zadivljujućeg novog primorskog odmarališta u Hrvatskoj koje se može pohvaliti najdužim infinity bazenom u Evropi“. „Više volite more? Ovde je dovoljno toplo za kupanje od juna do kraja oktobra“, stoji u naslovu Daily Maila.
Kako je istakla, bazen koji je glavni adut odmarališta nalazi se na krovu i za 105 metara duži je od bazena na Olimpijskim igrama, a tu su i teniski tereni, spa centar i restoran s pogledom na Tršćanski zaliv. Ipak, autorka Džulijet Riks nije se zadržala samo u njegovim okvirima.
Našla je lepa mesta za kupanje duž stenovite obale. Upoznala je vinara Morena Koronika, koji joj je pokazao vinograde crvene zemlje koje je njegova porodica gajila generacijama. Oduševila se gastro ponudom i komentariše da su jelovnici u Mišlen stilu a po cenama gastropabova.
Osvrće se i na istoriju ovog kraja, međutim, čini se da joj je najjači utisak bio doživljaj iz Motovuna.
„S visinom od 277 metara i oko 1.000 srednjovekovnih kamenih stepenica (ne brinite, postoji i put), ovo je najočuvaniji venecijanski utvrđeni grad u Istri… Lutam između zidina i uživam u pogledu na Motovunsku šumu, koja je nekada snabdevala Mlečane drvetom. Danas je podjednako cenjena – zbog tartufa. Na rubu šume u Livadama, samoproglašenom „svetskom centru tartufa“, srećem lovca na tartufe Nikolu. Crni tartufi su, kaže, gljive koje se mogu uzgajati tokom cele godine, ali su beli jesenji, samo divlji i divlje skupi. Najskuplji, ogromna količina od 1,5 kg, prodata je za 237.000 funti 2007. godine.
Pročitajte još:
„Možda ništa nećemo naći“, kaže Nikola, dok njegov pas Zara počinje da njuška zemlju. Nikola je istog trena na kolenima, prislonjen glavom na njenu, mahnito kopa.
Nekoliko trenutaka kasnije, on se zavali, u neverici. Na njegovom dlanu je veliki beli tartuf. Slomljen je, što će prepoloviti njegovu vrednost, ali će imati isti ukus. Ali da li bih to platila u londonskom restoranu, a da ne uživam u gledanju psa kako ga otkriva?
Radije bih taj novac potrošila na putovanje u Istru i da mi se tartuf servira uz istoriju, muziku, umetnost, vino, maslinovo ulje, divan pejzaž i kupanje“, zaključuje svoju reportažu.
