"Vitezovi" na štakama...
Klasičan lokalni vašar ili viteška bajka, onako odistinski, kao da si ušetao u srednji vek – to sam se prvo zapitala kad sam čula za viteški turnir kod manastira Manasija.
I zašto ne iskoristiti jedan običan nedeljni dan na tu manifestaciju, koja se održava godinama unazad i privlači veliku pažnju.
Do Despotovca, kod kog se turnir Just out održava krajem svakog avgusta, iz pravca Beograda može relativno lako da se stigne, za oko sat i po kolima, dva sata ako staneš na kafu usput.
U programu koji je bio dostupan na sajtu festivala stajalo je da traje tri dana, u petak, subotu i nedelju, i da je za taj poslednji dan planirana rekonstrukcija velike bitke, nekakva zamka za kralja.
Reka gostiju, mahom roditelja sa decom, sliva se ka centru zbivanja, ali prvi prizor koji vidiš kad tamo stigneš i nije previše dvorski – pljeskavice se dime na roštilju, liciderska srca, sokovi na točenje, gungula oko šećene vune…
Međutim, koji korak dalje atmosfera se menja i ti ulaziš u pravo malo srednjovekovno selo koje je niklo na proplanku pored manastira Manasija, uz reku Resavu.
Svud naokolo su „dvorske dame“ u dugim haljinama i sa onim starinskim rajfovima i velom na glavi. Muškarci su ili u lanenim širokim pantalonama i ogrtačima, opasani lukovima i strelama ili u punoj borbenoj opremi, sa šlemom i mačem. Neki i goli do pojasa, paze na kotlić.
Posetioci zuje okolo među belim šatorima ispod kojih su starinski kreveti, slama, krzneni prsluci, vunene čarape, korpe od pruća… Isprobava se rakija, cenka se oko torbica od kože, odmeravaju štitovi. Neki gosti se oprobavaju u gađanju mete. U jednom uglu posebna gužva – sokolari pokazuju svoje plemenite ptice i nude slikanje sa njima.
Deca oduševljena, kao i stariji, mada sunce prži. Većina se smestila na padinu u hlad i čeka taj glavni događaj dana, bitku i zamku za kralja. Ali bitka kasni… Neki učesnici programa sklanaju deo scenografije, donose neke nove elemente, ali od bitke ni traga. Samo u jednom trenutku preko tog proplanka prođe jedan „vitez“ – na štakama.
Ali ko će obraćati pažnju na njega kad na padini počinje da odjekuje oružje.
Nije to ta bitka koju svi čekaju, ali jeste neki dvoboj – dva junaka sasvim u oklopima, sa mačevima koji deluju onako teški, sa bezbedne razdaljine. I fino se oni udaraju, čini se. U nekom trenutku jedan malo žešće zaskoči drugog, pa su morali i da ih razdvajaju.
Nakon tog kraćeg okršaja, kako vreme ide, postaje sve jasnije da od one bitke teško da će biti nešto. Šteta, a toliki put do tamo…
Trebalo bi naći organizatore, sigurno znaju hoće li biti ili neće, masa čeka više od dva sata…
„Nažalost, bitka ne može da bude izvedena jer je veliki broj vitezova povređen u prethodnim borbama…“, reče čovek iz organizacije.
On se šali?
U svakom slučaju, malo razočarani, malo iznenađeni, posetioci počinju da se razilaze tog poslednjeg dana turnira.
A šta se krije iza svega?
Izgleda da te borbe i ceo turnir nikako nisu šala i da reči organizatora dobijaju smisao kad se virne među snimke ranijih turnira na Jutjubu.
Jasno je da su u pitanju ozbiljne pripreme, da se tu okupljaju brojna udruženja vitezova, da dolaze ljudi i iz zemlje i iz inostranstva. Svi oni, što je moguće autentičnije, pokušavaju da dočaraju srednjevekovni život, običaje, plesove, zanate, načine ratovanja i borbi, lova i streličarstva.
Očigledno je i da su u svemu tome česte povrede, koliko god da se brine o bezbednosti, jer po svemu sudeći, nije lako biti junak nalik na one od pre nekoliko vekova.
I onda se desi da se u tim pokušajima neki pokažu bolje, a neki, nažalost, završe na štakama.
BONUS VIDEO: Nacionalni parkovi u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare