Zvuči kao deo filma o Džejmsu Bondu, ali ogromna vazduhoplovna baza uklesana u planinama između BiH i Hrvatske tokom hladnog rata postala je turistička atrakcija.
Stvorena da bude otporna na sve, pa i na nuklearni napad, podzemna vazdušna baza u Željavi ipak je izdahnula kad i Jugoslavija, a nekoliko decenija kasnije njeni su čađavi hodnici poligon za (avan)turiste.
U svoje zlatno doba ta je baza u kilometrima dugim tunelima mogla da primi desetine MiG-ova 21 sovjetske proizvodnje. U svakom je trenutku imala dovoljne rezerve vode, vazduha i struje, osigurane betonskim vratima teškim 100 tona.
Oko nje pet pista za sletanje protezalo se i u Hrvatsku.
“Bio je to pravi doseg”, priseća se bivši pilot Mirsad Fazlić, koji je osamdesetih gotovo 10 godina radio u toj vojnoj bazi. “Bila je opremljena najboljom vojnom i civilnom tehnologijom.”
Kad je Jugoslavija iščezla u ratu početkom devedesetih, vojna je baza uništena. “Sve je spaljeno”, pripoveda pilot. “Ostali su samo tuneli i zidovi.”
U narednim godinama baza je bila zaboravljena i privlačila tek pokojeg turistu u potrazi za jugoslovenskom zaostavštinom.
A onda je 2016. godine jedan film sve promenio. Vojna baza u Željavi poslužila je za snimanje filma “Houston, We Have a Problem!” slovenačkog redatelja Žige Virca i (ponovo) postala poznata.
Procenjuje se da otad njene mračne hodnike, velike prostorije i opremu nagriženu rđom poseti 150.000 turista godišnje.
Lokalni dužnosnici ulažu napore da bi barem deo od više stotina hiljada turista koji hrle u obližnji Nacionalni park Plitvička jezera uz dobar marketing privukli sebi. U Željavi se već održavaju automobilske trke, a smatraju i da bi bila savršeno mesto za festivale, serverske sobe ili čak Muzej hladnog rata.
Dok se to ne ostvari, turisti sa svetiljkom u ruci lutaju vlažnim hodnicima i nastoje da vode računa o tome gde će zakoračiti.
“Radi se o inženjerskom čudu i suludo je da stoji zaustavljeno u vremenu”, sa zanosom govori zagrebački fotograf Angelo Virag. Njegov rođak iz Perta u Australiji divi se toj “divljoj infrastrukturi, autentičnoj, netaknutoj već 30 godina”.
Hamdija Mesić iz obližnjeg Bihaća vezan je za to golemo zdanje, “ostavljeno na milost i nemilost vremenu. Takvo nešto ne postoji nigde drugde”. Entuzijast za avione nada se da će to mesto ponovno zaživeti kao pista. Zagovara da se dve piste na području Bosne obnove, a san mu je da tamo vidi aerodrom za pilote amatere, prenosi N1info.ba.
Obnoviti ili ne, pitanje je raskola među turistima.
“Sviđa mi se baš kakvo jeste jer nisu svuda table koje vam govore kuda ići i šta videti”, objašnjava Maria Moreno, 33-godišnja španska dizajnerka enterijera i dodaje da bi to mesto “izgubilo svoj šarm kad bi postalo turistička atrakcija”.
***
Bonus video: Titov bunker kod Konjica