8
Koliko god da volimo Majorku, Ibicu, Krf, Mikonos – vredi pogledati malo dalje, a ponekad se i malo pomučiti.
Tajna koju vredi znati obično ne ostaje dugo tajna – čak je i Santorini pre nešto više od decenije bio „prelepa tajna Grčke“, pre nego što su ga direktni letovi i poznate face učinili jednim od najfotografisanijih i najprestižnijih mesta u Evropi. Ali, ima li još tako lepih ostrva na Mediteranu koja nisu pretrpana turistima i preskupa, posebno leti? Svakako. Pitajte Italijane gde idu na odmor ili gde provode leto poznati Atinjani. U Sredozemnom moru postoji oko 10.000 ostrva, od kojih su 6.000 grčka.
Možda su ta ostrva zapostavljena zbog geografije – nema aerodroma, pa morate da se dodatno potrudite, vozite trajektom, dešifrujete nedokučive redove vožnje. Možda im nedostaju peščane plaže, ili otmen hotel, ili noćni život – što ih za neke automatski diskvalifikuje. A ponekad je razlog sociološki – italijansko ostrvo koje su nedavno napustile vojne trupe, na primer, ili grčko ostrvo koje pomorcima ljubomorno čuvaju od stranaca. Takav „status ekskluzivnog“ zapravo i doprinosi neobičnoj privlačnosti 10 skrivenih ostrva Mediterana koje preporučuje britanski Telegraph.
Kada je Aga Kan otkrio senzacionalne plaže Sardinije šezdesetih, jedino je arhipelag Madalena izbegao luks hotele i visoke cene – uglavnom zahvaljujući činjenici da je do 2008. ostrvo bilo nuklearna baza američke mornarice, što je donelo atmosferu koja je potpuno u suprotnosti sa njegovom divljom lepotom. Ali yato tamo danas možete da otkrivate puste obale prekrivene ružičastim peskom, plaže koje zbog boje vode zovu „italijanskim Tahitijem“, skrivene bele uvalice, napuštene tvrđave.
Sanjivi Meganisi je jonsko ostrvo koje opisuju kao „Krf u malom“. Zeleni rtovi čempresa, maslina i jerusalimskog bora, staklasto plavetnilo mora pod kojim sijaju podvodne pećine, jedrilice privezane uz bele šljunkovite plaže i taverne sa najsvežijom ribom i plavim stolicama. Aristotelu Onazisu nisu bili nepoznati Meganisijeve čari – oženio se Džeki Kenedi na susednom Skorpiosu, ali dok se on pretvara u luksuzno odmaralište, Meganisi odoleva svakoj infiltraciji glamura i ostavlja utisak da je vreme stalo.
Procida je poslužila kao scenografija za filmove „Talentovani gospodin Ripli“, „Poštar“ i „Kleopatra“, a Koričela iz 17. veka sa svojim kućama u duginim bojama može da zaseni Činkve Tere, ali malo ostrvo ostalo je uglavnom nepoznato turistima. Možda zato što Procidi nedostaju luksuzne banje, hoteli sa pet zvezdica i dizajnerski butici susednih Kaprija i Iskije. Danas se kroz njene ružičaste ulice širi nova energija, zahvaljujući snažnoj sceni umetnika, zanatlija i inovatora u hrani, što je dovelo do toga da je prošle godine proglašena za prestonicu kulture Italije.
Pročitajte još:
Misterija je zašto Rab još nije jedno od najtraženijih ostrva na Mediteranu. Njegov stari grad je gomila kuća i zvonika skupljenih na poluostrvu, krovovi od terakote u prijatnom kontrastu sa plavetnilom Jadrana, dok je ostatak ostrva geopark sa zimzelenim tepihom u hrastovima crnike. Ali najjači adut su rapske plaže koje ostavljaju bez daha – veliki, dugi polumeseci bledozlatnog peska koji nestaju u smaragdnoj vodi.
Kada je Odisej stupio na obale Ponze, zavela ga je čarobnica Kirka – i ostrvo od tada zavodi putnike. Izgubljena u Tirenskom moru između Napulja i Sardinije, Ponza je mesto gde poznati Italijani dolaze tokom leta. Čvrste krečnjačke litice uzdižu se iznad uvala od blistavog peska i šljunka, a more u svim nijansama od svetlo zelene do mastilo plave je tako čisto da možete videti stene na dnu dok plivate.
Andros ima šarm Santorinija i Mikonosa, glavnih ostrva Kiklada, ali bez gužvi i astronomskih računa. Androsove čari su tiše i mirnije, uglavnom rezervisane za istraživače i poznavaoce Atine, koja je udaljena dva sata čamcem. Jedinstven za ovaj arhipelag, Andros ima bujnu planinsku unutrašnjost gde reke izviru iz zemlje i spuštaju se niz padine u bazene dovoljno duboke da se u njima može plivati, a plaže su zadivljujuće: izolovane, neobrađene, obale bez ležaljki od finog, belog peska (još jedna retkost na Kikladima) i najneverovatnije plavo more.
Pre filma Tilde Svinton „A Bigger Splash“ iz 2015. niko nije čuo za italijansko ostrvo Pantelerija. Čak i sada, malo ko bi mogao da ukaže na to na mapi – daleko dole u najjužnijim krajevima Evrope, bliže Tunisu nego Siciliji. Poznat je kao Crni biser Mediterana zbog svojih tamnih vulkanskih stena, a sunčani pejzaži su neobično utočište za svetske zvezde poput Stinga, Armanija i drugih koji biraju Panteleriju upravo zato što joj nedostaju plaže, a time i horde turista. Umesto toga, lokalci plivaju sa stena ili u termalnim bazenima.
Hidra je postala rajska destinacija svetskih umetnika kad je šezdesetih osvojila Leonarda Koena i njegovu ekipu, ali na putu za Hidru iz Atine, ostrvo Agistri je i dalje je malo posećeno od strane poznatih ličnosti i turista, uprkos tome što je manje od sat vremena udaljeno od Pireja. Umesto fotogenične luke, butika, hotela, mami plažama i svojim opuštenim načinom života. U selu Skala, taverne su uokvirene ribarskim mrežama koje se suše na suncu, a crkva sa plavim kupolama ističe se u nanosima peska koji se spušta u plavičaste plićake.
Pročitajte još:
Sat vremena plovidbe vodi vas od dubrovačkog grada opasanog zidinama i urbanih plaža do opuštenog Lopuda, ostrva bez automobila. Šetnjom preko njegovog šumovitog zaleđa stižete do plaže Šunj, jedne od najboljih u celoj Hrvatskoj, s nekoliko barova na plaži sa bambusovim trskom i pogledom na savršen zalazak sunca. U luci vas čeka niz nepretencioznih bistroa pored vode, koji služe najsvežije jastoge po neuporedivo nižim cenama od drugih mediteranskih rivijera.
Ostavite Taorminu američkim naslednicama i mladencima i idite u potragu za divljim duhom Sicilije, u arhipelagu Egadi. Favinjana je njegovo najveće ostrvo i sve je plavo-belo – oslikani ribarski čamci, uske ulice obrubljene kućama sa plavim kapcima, stene koje uranjaju u svetlo plavo more. Malo je posetilaca, i to skoro isključivo Italijana, koji dolaze da rone ili se opuste u sporom tempu života. Favinjana je nekada bila svetska prestonica tune, a njen raznolik podvodni život čine i korali, morske kornjače, delfini…
