Uslov za zaposlenje je iskustvo. Kako da steknem iskustvo kad niko neće da me zaposli?
Tako počinje začarani krug sa kojim se mladi susreću na početku radnog veka ili karijere.
Gotovo da nema osobe koja se nije imala neki problem prilikom zaposlenja – a svojevrsni paradoks iskusili su samo oni „srećnici“ koji imaju znanje, ali nemaju ni dan iskustva na određenom poslu.
Na osnovu onoga što ste pokazali na razgovoru za posao poslodavac može da donese odluku da li ste kandidat kakav je njemu potreban – ali kada kandidat nema iskustvo, on je u startu diskriminisan.
„Ja sam bio prva godina fakulteta kad je počela korona, tako da sam gotovo sve vreme studija nastavu slušao onlajn. Fakultet se zadržao na tom modelu i dosta dugo nakon pandemije. Samim tim nismo imali normalne prakse ni sklapanje nekih prvih kontakata. Pokušavao sam da pronađem sam neki posao u branši još na kraju druge godine, ali uglavnom su mi ili govorili da sam mnogo mlad ili mi nisu ni odgovarali na mejlove. Desilo mi se da su me u struci primili u jednu agenciju u Novom Sadu“, počinje priču momak bez iskustva u struci.
„Putovao sam na relaciji Beograd – Novi Sad svaki dan, što je bilo potpuno neisplativo s finansijske strane, ali su mi rekli da ću moći da naučim dosta, pa sam prihvatio. Ispostavilo se posle nekoliko meseci da je njima trebao samo neko ko će mehanički da im odrađuje nešto u čemu su zaostali, tako da nisam naučio ništa. To je inače nešto što se često dešavalo i nekim mojim prijateljima – prime ih na praksu ili stažiranje, junior poziciju i onda ih iskoriste za neke tehnikalije – popunjavaju tabele i slično umesto da upijaju i uče posao na licu mesta“, kaže.
„Između treće i četvrte godine fakulteta otišao sam u Ameriku na pet meseci. Kad sam se vratio, pokušao sam da nađem posao, opet u struci, slao sam CV sigurno bar na 30 oglasa, ali bukvalno mi ili nisu odgovarali, ili bi mi napisali da im treba neko sa iskustvom. U oglasima piše – ‘ne treba iskustvo‘, a onda kad konkurišeš ipak ga traže. Zato sam našao posao koji nema veze sa onim čime želim da se bavim, radim noćne smene jer su u pitanju Amerikanci, plaćaju solidno, sve je okej ali se sve vreme osećam kao u nekom začaranom krugu u kom ne mogu da krenem neku svoju priču koju ću da zagrizem“, priča nam u dahu mladić koji ima 22, a trenutno radi u kol-centru.
I tu nailazimo na „kvaku 22“, paradoksalno, a logično pitanje – kako dobiti posao ako niko neće da zaposli radnika bez iskustva? A kako da radnik stekne iskustvo ako niko neće da ga zaposli?
Kako jedan mlad čovek da izbegne zamku i kako da je napusti kada u nju uđe? Nije lako.
„Dok sam studirala, živela sam u ubeđenju da ljudi u stvari mnogo biraju poslove, pa ih zato i nemaju… Kad ono međutim. Dva meseca intenzivnog traženja, konkurisanja, slanja biografije, postavljanje oglasa… Uradila sam sve što mi je palo na pamet i ništa, nekoliko razgovora za poslove presipanja iz šupljeg u prazno i ništa više od toga…Više nemam ideju kako da tražim posao… Zaposleni, podelite svoja iskustva kako ste našli posao, možda pomognete nekome od nas“, zapisala je jedna devojka na Redditu.
A činjenica je da ljudi koji su odmah našli posao u struci, sve ovo ne mogu da razumeju i činjenica je da nisu sedeli skrštenih ruku i čekali da im posao padne s neba.
Budući da je retko moguće pročitatiti oglas u kojem ne stoji stavka: „najmanje tri/ pet godina iskustva“ iz određene oblasti, a nema osobe koja izađe iz škole sa iskustvom, deluje da je naš paradoks nerešiv i kompleksan problem čije rešenje poništava samo sebe – a čime bi kompanije trebalo da se pozabave kada traže nove radnike.
Kako trenutno stoje stvari na tržištu i da li se naslućuje pomak, ispričao nam je Marko Vučelić, PR menadžer Infostudovog sajta Startuj.com, kome su u fokusu baš mladi ljudi bez iskustva.
„I dalje je taj problem prisutan. Mladi i dalje nemaju iskustvo kad izlaze na tržište rada i to im je glavna prepreka na karijernom putu. Međutim, kao neko ko radi sa mladima, primećujem da mladi pronalaze šanse koje ih uvode u svet tržišta rada, a to znači da vi u ovom trenutku na internetu imate milion nekih poslova i praksi koje mladi prepoznaju i koriste za sticanje iskustva. Praksa je prvi i osnovni parametar koji može da vam pomogne pri zapošljavanju. Mladi koriste tu mogućnost. Druga bitna činjenica jeste ta da na mnogim fakultetima postoje razne studentske organizacije koje nude mladima neko određeno iskustvo. Na primer, za mladog čoveka koji studira na FON najbitnije su organizacione sposobnosti, pa on odlučuje da volontira u studentskoj organizaciji i na taj način stekne određeno iskustvo koje ćemu dalje značiti. Takođe, poslodvci i te kako poštuju mlade ljude koji su imali više vannastavnih aktivnosti tokom studija. To su prilike i mogućnosti koje mladi vide kao rešenje prepreke koja se zove iskustvo.“
Poslednjih godina često se organizuju i sajmovi zapošljavanja, gde mladi ljudi mogu da stupe u neposredan kontakt sa poslodavcem, da sa njim porazgovaraju.
„Evo, mi baš od 24. do 31. oktobra imamo Regionalni sajam poslova, gde će biti posebna kapsula Startuj.com – koji se bavi zapošljavanjem mladih ljudi. Mi imamo najveću bazu prvih poslova i praksi, tako da će mladi ljudi imati prostora da nađu svoju priliku“, kaže Marko.
Takođe, sada postoji i više poslova za srednjoškolce i studente preko zadruga, gde oni mogu da zarade džeparac, ali i da steknu neku praksu i iskustvo. Mogu da rade po prodavnicama, u magacinu, u bioskopu, u kafiću…
„To je dobar način da mladi steknu praksu. Na tržištu rada je veliki broj deficitarnih poslova, pa mladi preko zadruga pronalaze mogućnost da odrade neki posao za džeparac. To su poslovi koji se mogu raditi kraće verme, a studenti i srednjoškolci mogu da ih uklope u svoje dnevne rutine, učenje, školu, predavanje. Primećujemo da je više poslova u kol-centrima, ugostiteljstvu, magacinima… Mladi za kratko vreme mogu da dođu do dobrog džeparca i zato su aktuelni“, priča nam sagovornik.
Kada je reč o poslovima koje je najteže naći zbog nemanja iskustva, Marko naglašava da je najteže naći poso u IT industriji iako je ona tražena na tržištu.
„Iako su zanimanja deficitarna i tražena, to ne znači da će kandidati lako naći posao bez znanja i iskustva – to su specifične pozicije sa specifičnim znanjima i one su najteže za ulazak i prvi posao, a uz njih su i pozicije koje su trenutno pretrpane, recimo tgovina, prodaja, marketing – na tim poslovima ljudi lako mogu da ostanu bez posla zbog neiskustva.“
Ipak, mladi bez iskustva mogu da učine sve što je u njihovoj moći: da se naoružaju stpljenjem, da prave dobru mrežu kontakata, koriste blagodeti interneta, obilaze sajmove zapošljavanja, da se dobro spreme za razgovor za posao i impersioniraju HR. Alternativna radnom iskustvu može biti i kvalitetno proučavanje radnog mesta za koje konkurišu i same kompanije u kojoj apliciraju.
Treba da razgovaraju sa ljudima iz struke – koji uz znanje imaju i iskustvo – da ih pitaju ih šta im je najkorisnije u radu, na šta da obrate pažnju. I da se uzdaju u sreću.
Činjenice govore da najbolje prolaze iskusni radnici, oni koji imaju između 35 i 55 godina, a nakon toga nastupa kvaka 55 – nažalost, ljudima je posle tog doba teško da nađu posao kao i ovima bez iskustva. O tome drugi put.
BONUS VIDEO: