1
"Yugo.logo" kolekcija beogradskog dizajnera Ognjena Rankovića okuplja više stotina grafičkih rešenja ili logoa različitih eks-ju preduzeća, koji su danas i više od toga - kao autentični simboli jedne zemlje koja više ne postoji, komuniciraju na još više nivoa.
„Skoro sam negde pročitao odličnu definiciju jugonostalgije: To nije žal za prošlošću, već za
budućnošću koja se nije desila“, kaže nam Ognjen Ranković i deluje da baš taj osećaj imaju ljudi pred nizovima simbola utisnutih na nebo plavu pozadinu u sklopu „Yugo.logo“ postavke.
Za sada je izložba gostovala po dva puta u Hrvatskoj i Makedoniji, Ognjen se nada da će obići sve republike bivše države, a nekoliko stotina grafičkih rešenja koje je prikupljao od 2019. sabrano je i u knjizi „Yugo logo: Grafička identifikacija u Jugoslaviji“.
Ipak, u njegovom slučaju, nije baš reč o jugonostalgiji. Rođen pred sam raspad Jugoslavije, oduvek je, kaže, fasciniran jugoslovenskom estetikom (dizajn, arhitektura, urbanizam), život je „proveo po betonskim kvartovima Beograda“, a projekat „Yugo.logo“ je okvir dobio – u zgradi BIGZ-a. Tamo je Ranković imao studio, a logo BIGZ-a prvi je koji je dodao u svoju arhivu. I danas mu je on lični favorit u kolekciji. 
Foto:Privatna arhiva
„Yugo.logo projekat se nekako spontano nadovezao na seriju fotografija u kojoj sam beležio modernističku, tj brutalističku arhitekturu u regionu. Na mnogim fasadama se nalaze oguljeni simboli kompanija koje većinski više ne postoje. Želeo sam da ih sačuvam od zaborava, kao i autore koje stoje iza njih. Smatram da oni pripadaju regionalnom kulturnom nasleđu“, kaže Ranković za Nova.rs.
Prateći „znakove“, dolazio je do priča i ljudi iza njih.
„Zanimljivih priča je puno, jako mi je drago da su vremenom krenuli da mi se javljaju čak i neki autori lično. Imao sam i tu čast da izložbe u Makedoniji otvori Kostadin Tančev Dinka, jedan od najuticajnijih lokalnih autora. Pored njega, Miloš Ćirić, Milan Vulpe, Dušan Bekar, Ivan Dvoršak i Ivan Picelj, su ostavili neverovatan trag na regionalnu scenu. Oni naravno nisu jedini, te sama arhiva danas broji preko 145 autora“.
Pročitajte još:
Njihovih ostvarenja mnogo više – od onih koje i danas poznajemo, pa do zaboravljenih svedočanstava o životu u bivšoj Jugoslaviji.
„Upravo činjenica da većina njih “funkcioniše“ i posle više od pola veka je jedan od razloga što sam započeo ceo projekat. Dobar logo treba da bude jednostavan (kako bi se lako reprodukovao u različitim materijalima i veličinama), prikladan (industriji i kompaniji koju predstavlja), i prepoznatljiv (u moru drugih)“, objašnjava nam Ranković, a pravi i paralelu sa simbolima koji nas danas okružuju (da ne kažemo napadaju sa svih strana).
„Mislim da to nije slučaj samo sa Srbijom, ali po mom mišljenju standard je pao. Danas se mnogo više prate trenutni trendovi, takođe, mislim da je uloga dizajnera u kreativnom procesu mnogo manja nego pre (klijent je uvek u pravu).“
*
*
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
