9
Skup podrške studentima održan je u petak u Aleksandrovcu. Na skupu je bilo i starih i mladih. Ljudi su plakali, pozdravljali jedni druge i uzvikivali: „Bravo, deco“.
U petak (3. januara) održan je skup podrške studentima u Župi. Ovaj protest organizovali su studenti, srednjoškolci i prosvetni radnici. Političke partije sa svojim obeležjima nisu bile pozvane, ali je bio pozvan svako u svojstvu građanina. Počeo je u 11 sati u centru Aleksandrovca, kod fontane vina – jednog od simbola grada. Protesti u Župi su prava retkost. Jedinog skupa, u skorijoj prošlosti, kog se mladi sećaju bio je zbog izgradnje kamenoloma na Rađevici, piše Vreme.
Na protestu u petak bilo je dece, roditelja, srednjoškolaca, studenata, profesora, onih koji su silom prilika otputovali u inostranstvo, a za praznike došli u svoj grad. Bilo je i penzionera. Studentima su mahali radnici Pošte Srbije, pozdravljali su ih i drugi ljudi iz svojih radnji koji zbog posla nisu mogli da dođu.
„Moramo decu da podržimo“, rekao je jedan penzioner. Od prolaznika više puta čula se poruka: „Alal vam vera, deco!“.
Na skupu su se obratili studenti Pavle Gašić i Vuk Džamić, profesorka u Srednjoj školi „Sveti Trifun“ Nina Pejić i gimnazijalac Dušan Savović. Tokom obraćanja ljudi su plakali i emocija je bilo pregršt, a na transparentima je pisalo: „Lepo je ostati u svojoj čaršiji“; „Budućnost nije na prodaju“; „Župa je uz mlade“.
Deca sa svojim roditeljima nosila su transparente sa natpisom: „Kad porastem biću student“.
Student Pavle Gašić, koji je pročitao zahteve studenata, za „Vreme“ je rekao da građani u Aleksandrovcu delom jesu uplašeni, jer je mala sredina i „svako svakoga zna“. „Naša ideja je bila da damo drugu stranu priče. Ne primoravamo nikoga da nas podrži, samo želimo da informacije dođu do svih ljudi.“
Profesorka Nina Pejić govor je počela nakolonom prema župskoj omladini, a svoj govor počela stihovima Desanke Maksimović:
A sad je došao veliki trenutak
o kome čovečanstvo davno sanja:
kad učenik treba učitelja da vodi.
Pustite me da sednem tamo u kutak
i pričajte vi meni sad o slobodi…
„Verujte mi imam tremu pred vama“, nastavila je profesorka Pejić. „Vi ste pokazali nešto što niko do sada od nas nije mogao i nije znao. Kada sam razmišljala šta ću vam reći, prva reč koja mi je pala na pamet je praskozorje. Najlepša srpska reč… Vi ste deco praskozorje Srbije! Vi ste praskozorje sveta! Vi ste prasak zore koji dolazi posle ponoći, koja budi novi dan, koja daje budućnost i zato sam uz vas i zato vam verujem!“, poručila je profesorka.
Dodala je da je njen najveći utisak tišina na Slaviji 22. decembra, a onda je rekla: „Taj plamen koji ste tamo zapalili, a lako je to uraditi u Beogradu u milionskom gradu, to ste uradili i u Aleksandrovcu.“
„Svako moje predavanje završavalo se rečenicom: ’Draga deco, mislite svojom glavom’“, zaključila je profesorka Pejić.
„Napokon smo mi iz Aleksandrovca prestali da budemo buntovnici u svojim stanovima i kućama i izašli smo da kažemo šta imamo“, obratio se gimnazijalac Dušan Savović.
„Svako od nas u porodici ili komšiluku ima neko dete, da li želite da ih vidite ovde za 20 godina ili želite da svako ko je mlad, perspektivan, pametan ode odavde? Kada smo bili mali to nismo ni primećivali. Sada, kada nam fale naši prijatelji, koji su već otišli odavde, počelo je lično da nas pogađa. Šta nam onda ostaje? Ostaju nam ljudi koji nakon 15 žrtava ne osećaju ni malo savesti da priznaju krivicu. Kada je već tako, mi moramo da budemo njihova savest“.
Na kraju govora rekao je: „Ćutati napolju je korisnije od pričanja unutra.“
Obraćanje je završio student Vuk Džamić stihovima Miroslava Buce Mirkovića: „Župa je uvek rađala sunce, nosila novi dan“.
Nakon obraćanja građani su krenuli ka blokadi raskrsnice gde su odali počast žrtvama tragedije u Novom Sadu. Bila je blokirana raskrsnica ulice 29. Novembar i Vinogradarske ulice, a to je glavna raskrsnica u gradu.
Dušan Đukić, sugrađanin kaže za „Vreme“ da je od suštinskog značaja to što su se mladi probudili. „Mala smo sredina, privredno dosta nerazvijena i mislim da je ovo poruka svima nama da imamo život u svojim rukama.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
