10
Osvrt na 2003. godinu.
U mraku u kojem se Srbija trenutno koprca može se čuti stav da je pre 20 godina sve bilo bolje. Međutim, šta to zapravo znači?
Ipak je u pitanju 2003. godina, koja nije baš jedna od srećnijih u našoj istoriji, odnosno, kako će neki podsetiti – „ni tada kod nas ništa nije bilo normalno“. Haški tribunal, ruševine od bombardovanja koje se još nisu „ohladile“, ubistvo Zorana Đinđića, vanredni izbori – samo su deo onoga što je te godine kreiralo atmosferu u zemlji. Ne sećamo se ni da smo tad imali para i živeli baš kako volimo. Pa ipak…
Pitali smo vas: Šta je pre 20 godina bilo normalno, a danas je luksuz? Ispostavilo se da nema sve veze sa životnim standardom.
„Čist vazduh mislim na BG, ukusi povrća i voća, normalna klima sa zimom i letom, sporiji tempo života, veća empatija i romantika, ljudi su umeli da saslušaju drugog, manja agresija između ljudi… I mnogo toga. Divno je što danas uz pomoć lekova sve gore navedeno čovek ne primećuje, civilizacija je izuzetno napredovala.“
„Još uvek su postojala prava, lepa druženja i okupljanja… Igranje karti, šaha gledanje filmova zajedno, sada toga gotovo da više nema. Mislim da nije tačno da se nema vremena, više je volja u pitanju. Sada svako sedi svojoj kući i radije blene u telefon ili tablet…“
„Nacionalna TV na kojoj može da gostuje i neko iz opozicije“.
„U Srbiji nikada nije bilo sjajno i normalno. Samo što smo sad umesto da idemo uzlazno otišli naprotiv još niže u ljudskim pravima slobodama ljudi odlaze napuštaju zemlju to sve govori.“
„Vaspitana deca. Rad i život u svojoj zemlji. Pristojno ponašanje. Još uvek pravo druženje. Odlazak na koncerte.“
„Bilo je naših domaćih – narodnih fabrika, banaka, državnih domova zdravlja… Samim tim i više zaposlenih i zadovoljnih građana. Toga danas više nema“.
Pročitajte još:
„Običan nedeljni ručak.“
„Pre 20 godina je bilo lako i normalno okupiti svoje prijatelje, danas bih morala da ih skupljam u nekoliko država!“
„Bilo je normalno ići na more svake godine.“
„Pre 20 godina ništa nije bilo normalno i sve osim hleba je bio luksuz ko i danas. Da ste pitali pre 40 godina i više onda možda drugačije… Na primer, tada je odlazak na letovanje i posedovanje vikendice negde bila sasvim normalna stvar. Plaćanje računa i kupovina sredstva za higijenu. Sada, ne sada, već 30 godina i više je struja luksuz, kozmetika luksuz, odlazak na more i posedovanje bilo čega luksuz. Kad ideš po namirnice, sve je luksuz jer ako kupiš čokoladu nećeš kupiti dovoljno mesa za ručak… Na primer.“
„Normalno je bilo da se komšije poštuju i cene i vole. Danas niko ne zna ko mu živi pored vrata. A danas je luksuz deci da se kupe jagode! Znači obične jagode da se kupe je luksuz.“
„Hhhh 2 puta godišnje na more!! Kod lekara bez da se čeka mesecima na pregled Specijaliste, nje bilo Izvršitelja i bila je Služba Društvenog Prihoda gde nije mogao dinar da se ukrade!! I svašta nešto.“
„Poštovanje, izvinjenje, a bogami i više obraza je bilo… Danas je sve otišlo, tj. došlo sve ono što ne treba u „našu“ zemlju…“
„Doručak, ručak i večera.“
„Prijatelji na koje smo mogli da računamo. Na vreme koje sada nemamo jedni za druge.“
„Pre 20 godina je normalno bilo biti normalan, a sad je to luksuz.“
„Pristojna komunikacija, pazilo se ko šta priča i koje reči koristi, postojala pristojnost. Danas moram da deci objašnjavam, da čovek koji nam se obraća preko medija veoma nevaspitan i vulgaran i da mu se može. Pitaju me -Zašto ga ne kazne?“
„Bilo je normalno poštovanje obrazovane osobe. Sada je luksuz ako nisu predmet sprdnje onih sa kupljenim diplomama.“
„Pre smo se više smejali, na ulici, u prodavnici, parku, školi… Sad je neka tišina. Možda je subjektivan osećaj, ne znam…“
Pročitajte još:
„Sloboda govora je bila normalna a sad ne da nije luksuz nego ne postoji“
„Pitanje treba da se preformuliše budući da je ovde većini popustila pažnja a emocije ih preplavile što za posledicu ima da im ne ide račun. Retki su shvatili da je pre 20 godina bila 2003., pre 30 godina 1993., a pre 40, 1983., a pre 50, 1973. E, sad ja bih voleo da imamo novca kao sad, muziku i kulturu na nivou 1983., radnička prava kao 1973. a slobodu kao 2003. A 1993. poklanjam sa sve lipom u Požarevcu.“
„Pre 20 godina imali smo nadu u bolju budućnost i osećaj da smo jako bitni…. Danas je to luksuz.“
***
Bonus video: Podcast „Život na srpskom“ – Kako smo odrastali devedesetih
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
