15
Tragični porođaj Marice M. potresao je celu Srbiju i ukazao na neizbežnu promenu. Zato smo i vas pitali “Koje tri stvari biste prvo promenili u porodilištima u Srbiji?”.
“Svaka 10. žena bira da više nikad ne postane mama samo zbog iskustva tokom porođaja.”
Poražavajuća informacija studije izvedene još 2015. godine, ima danas još tužniji obrt. A to je, da devet godina kasnije, situacija u srpskim porodilištima izgleda gore nego ikad.
Akušersko nasilje i zanemarivanje potreba porodilja je toliko učestalo i ukorenjeno u društvo da prilično deluje kao da se navikavamo da nam ne može biti bolje.
Ili je bar bilo tako, do 12. januara ove godine. Do porođaja zbog kojeg smo svi plakali, koji nas je naterao da ustanemo, progovorimo i složimo se da je bilo dosta.
Naše žene zaslužuju toplu vodu i grejanje u ustanovama gde donose podmladak ove države na svet. Zaslužuju hranu, zdravu, ukusnu i pravilno pripremljenu. Imaju pravo na medicinsku podršku. Razumevanje i pomoć. Priliku da se oslone na one stručnije u trenucima kada im je sve novo i nepoznato. Zaslužuju da insistiraju na svemu tome bez zadrške da će biti okarakterisane kao “razmažene“ ili „nesposobne.”
Koliko žena iz mog okruženja znam da su došle kući i prepričale pozitivno iskustvo? Ni jedno jedino. Iako verujem da postoje, samo ja za njih ne znam.
Verujem da postoje časni i empatični medicinski radnici koji se sećaju svoje zakletve, koji rade svoj posao s dušom i ne dozvoljavaju da im se oduzme ljudskost. Na moju žalost, nemam mnogo primera da potkrepim ovo verovanje.
Ipak, koju cenu su morale da plate žene i izgubljeni životi pre nego što smo se pokrenuli? Jedna Marica je bila dovoljno jaka da uz nezamislivu bol progovori o danu kada je zbog akušerskog nasilja izgubila tek rođenu bebu, a iza nje je stala skoro cela Srbija.
Ona je danas razlog zbog kog vas na Fejsbuk anketi pitamo “Koje tri stvari biste prvo promenili u porodilištima u Srbiji?”
A od više od 400 odgovara, jedan sumira sve i glasi:
„Odnos, prvenstveno lekara, pa svih ostalih prema trudnicama i porodiljama, obavezno prisustvo supruga (ili nekog drugog člana porodice) na porođaju i jednaka prava za sve žene“, kaže Ana.
Dok su ostali saglasni:
„Ne znam odakle da počnem. Prvo je sigurno da mora da se promeni odnos lekara i medicinskog osoblja prema trudnicama i porodiljama jer su one u tom stanju najosetljivije i krhke, onda higijenski uslovi u porodilištima koji su katastrofalni, o hrani neću ni da govorim. Iskreno uvela bih i konsultacije sa psiholozima i psihijatrima kao neki vid podrške jer je sve više porodilja koje ubrzo nakon porođaja upadaju u postporođajnu depresiju. Što više savetovališta i školica za trudnice gde bi i očevi tj. partneri trebalo da uzmu učešća kako bi se žene osećale što sigurnije.“
„Odnos medicinskog osoblja i lekara prema trudnicama i porodiljama“
„Prvo, ophođenje prema porodiljama, mislim da im treba kurs, kako biti fin i ljubazan. Redovno održavanje opreme. Desilo nam se da aparat koji radi skrining sluha nije radio nigde, navodno svuda je trebao remont, a kod privatnika je radio.“
„1. Hranu 2. Da lekari ne mogu za vreme radnog vremena da obavljaju posao po privatnim klinikama/poliklinikama, a plata ide. Uz to da imaju stimulans oni koji dobro rade svoj posao, po učinku, tako da se ne očekuje od porodilja da čašćavaju lekare, već da država plaća lekare koji su traženi. Radno vreme da se poštuje u minut. 3. Da se dozvoli prisustvo trećeg lica (suprug, majka, sestra) na porođaju.“
„Povećati broj lekara i sestara na broj pacijenata, odnos prema pacijentu, profesionalizam, lekarska etika, hrana, opremljenost bolnicalekovima i opremom, stanje u kome se bolnice nalaze (renoviranje)“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
