Studentski plenum - izraz je koji se u poslednje vreme sve više čuje, a ne čudi što neki u Srbiji ne znaju šta je to.
„Ne znam sa kim da razgovaram, studentski plenumi su uvoz iz Hrvatske“, rekla je nedavno predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ipak, u pitanju je koncept koji je korišćen više puta tokom studentskih protesta u Srbiji, a nije ni čudo što je za Brnabić novitet.
Prvi put taj termin se čuo tokom blokade Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu 2011. godine, s tim što su tada zahtevi studentskih protesta bili vezani prevashodno na uslove studiranja, odnosno olakšice za upis na teret budžeta, te ograničavanje visine školarina, piše Danas. Zauzmanje fakultetskih i univerzitetskih zgrada, spavanje, učenje, diskusije, alternativna predavanja u prostoru visokoškolskih ustanova – sve su to obeležja koja prate blokade, na kojima se sve odluke donose u plenumima.
Plenum znači zasedanje, sednica u kojoj učestvuju svi članovi.
Prema Vikipediji, „plenarno zasedanje ili plenum jeste zasedanje konferencije gde svi članovi svih partija prisustvuju. Takvo zasedanje može da uključuje širok raspon sadržaja, od kinota do panel diskusija, te nije nužno povezano sa specifičnim stilom prezentacije ili namernim procesom“.
Kako su objasnili sami studenti, plenum je glavno telo na kojem se direktno, demokratskim putem donose sve važne odluke vezane za protest.
Na plenumu svaki prisutan student ima pravo da iskaže svoje mišljenje ili da da predlog, a odluku donose svi, glasanjem za ili protiv. Predlozi se usvajaju prostom većinom glasova.
Plenumom predsedava grupa od par ljudi u kojoj jedan ima zaduženje da moderira, drugi da mu pomaže u tome, a treći da vodi zapisnik. Na kraju svakog plenuma se izglasava nova grupa „moderatora“ koja će pripremiti i voditi sledeći plenum.
U periodu između dva plenuma, tela putem kojih se studenti organizuju su radne grupe u kojima svako može da učestvuje i koje takođe izglasava plenum pred kojim su one i odgovorne.
Postoje radne grupe za odnose sa medijima, agitaciju, društvene mreže, obezbeđenje itd.
U njih se biraju ljudi koji su zainteresovani da se time bave i oni mogu da rade stvari koje ne moraju da čekaju za izglasavanje od strane svih. Oni su dužni da ispunjavaju zadatke koje im je plenum postavio i da ga o tome izveštavaju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare