Ona njega zove "Medo", on za nju kaže "moja žena". Žive u malom stanu na Dorćolu s dva psa – njena je Stela, njegov Marli. Smeju se dok konstatuju da su ljubimci pokupili sve osobine svojih vlasnika - ona je prava maza, on sve mora da zna. Kažu da su jedno drugom ulepšali život, da se savršeno dopunjuju i jedino što im ponekad narušava mir su neumesni komentari slučajnih prolaznika. Jer Sonja Sajzor je pevačica, umetnica i aktivistkinja, a njen dečko Nikola Pavlović je osoba s invaliditetom.
Tvit Sonje Sajzor o tome kako je biti u vezi s osobom s invaliditetom nedavno je uzburkao društvene mreže. Ona je tu podelila usputnu epizodu iz pošte, ali koja ilustruje način na koji se ljudi odnose prema njima kad ih vide zajedno.
„Ja sam to pisala u besu, nisam mnogo ulazila u detalje… Ukratko, išli smo do pošte i čovek iz obezbeđenja mi prilazi i pita me: ‘Je l vam ono brat?’ Ja mu kažem: ‘Ne, to mi je dečko.’ I sad on gleda onako začuđeno u mene, odmerava me od glave do pete i kaže: ‘Pa, kako to?’ I sad tu kreću neki ‘komplimenti’, koji nisu komplimenti, jer on meni govori: ‘Svaka vam čast što ste izabrali da se mučite s njim.’ Meni to stvarno nije u redu. Jednom sam bila u kafiću s našom drugaricom i njena drugarica me pita: ‘Zar ti život nije dovoljno težak?’ Zaista, šta to treba da znači? Nisam se ja sažalila, pa rešila da budem s njim. Ja sam videla dečka, svideo mi se fizički, seli smo, pričali smo, svideo mi se psihički, shvatili smo da imamo ista interesovanja, počeli smo da sviramo zajedno, ja sam se zaljubila“, priča nam Sonja u dahu, na momente pružajući ruku da pomiluje Nikolu po obrazu.
„Ljudi kad nas vide on je sa štakama i odmah pretpostavljaju kako ja brinem o njemu. A on je potpuno funkcionalno odraslo biće, ja se samo zabavljam s njim. Pritom, u gomili stvari on meni pomaže. Tako da sama ta ideja da ja brinem o njemu mene ljuti.“
Sedimo u stanu u kojem zajedno žive mesec dana. Sonja nam pokazuje svoj „veštičji oltar“ kojim dominira Madonina fotografija i dekupaž kutija koju je dobila od Nikoline mame. Nikola vlada kuhinjom, pošto Sonja kaže da ne zna da spremi ništa komplikovanije od nudli. Nikola seče štrudlu, Sonja mu u hodu „krade“ parče pre nego što iznesu tacnu na sto. Sedaju jedno do drugog, kučići se guraju između njih, a mi smo već svesni da pred sobom imamo jednu posebnu ljubavnu priču.
*
„Ali, nismo mi ništa drugačiji. Mi se volimo i u vezi smo kao svaki drugi par. Podelili smo sve obaveze, svu muku, svu sreću, sve… Nešto što ja pokušavam da stavim do znanja ljudima iz moje okoline je da ništa nije drugačije nego kod bilo kog drugog para koji živi zajedno“, objašnjava nam Nikola uz osmeh, nadovezujući se na pitanje o vezi s osobama s invaliditetom. Jako mu je kaže bitno da ovom prilikom kaže neke stvari koje će i drugima pomoći.
Pitaju ljudi i za seks poze
Prateći odjeke svog tvita, Sonja je najavila da će ona i Nikola snimiti Q&A na temu „Kako je biti u vezi s osobom sa invaliditetom“ i pozvala pratioce da im postavljaju pitanja.
„Odazvalo se dosta ljudi, ali uglavnom s komentarima tipa: nemam pitanje, samo da vam kažem da ste preslatki (smeh). Bilo je dosta pitanja ‘Kako odgovarate ljudima koji vas gledaju?’, a bilo je i eksplicitnijih, kao: ‘Da li vi možete da upražnjavate svaku pozu u seksu?’ Ja sam printskrinovala sva pitanja, izabraćemo neka na koja želimo da odgovorimo. I opet hoću njega malo da nateram da snimamo, zato što želim da ga malo istresem iz te njegove socijalne anksioznosti.“
„Primetio sam da ljudi ne shvataju o osobama s invaliditetom da smo mi koji smo rođeni ovako našli način za sve. Ja za sebe neću da kažem da mogu sve, mislim da niko ne može sve, ali sam našao način za sve što meni treba da mogu sam da uradim. Hteo bih da ljudi shvate da su osobe s invaliditetom prilagodile svet sebi i svojim potrebama. Jer, ume nekad da ti stvori osećaj bespomoćnosti kad ti neko kaže: ‘Ti ne možeš to.’ Mogu. Možda ne na tvoj način, ali mogu na svoj.“
Početak ljubavi i početak muzike
Sonja i Nikola upoznali su se u junu, prošle godine, u jednom, bar za nju, vrlo specifičnom trenutku. Poznata po ludim žurkama i s uspešnim debi albumom iza sebe, Sonja je odlučila da napravi pauzu.
„Poludela sam i rekla: ‘Ja nemam više snage.’ Pokupila sam stvari i otišla kod mojih na selo na mesec dana. I provela mesec dana zatvorena u prostoriji. I znaš kako, u početku ti prija, ali onda krene da ti bude malo dosadno. I kreneš da skidaš serije i da se dopisuješ sa svakom osobom koja ti pošalje poruke. I tako sam ja okačila neku Stelinu fotografiju, on je nešto prokomentarisao i počeli smo da se dopisujemo. Ispostavilo se da ja pišem tekstove, on svira gitaru, razmenili smo snimke i dogovorili da se nađemo u Beogradu da radimo zajedno na muzici. Našli smo se… I trebalo nam je malo vremena da počnemo da radimo na muzici“, kikoće se Sonja.
Zajedno su sedam meseci, isto toliko i rade zajedno. Nikola svira gitaru, bas, klavijature…
„Desilo da moj gitarista nije mogao da stigne kad sam imala promociju drugog albuma, i on meni kaže 11 dana pred promociju: ‘Ja ću to da naučim.’ ‘Ti ćeš da naučiš osam pesama?’ ‘Da, ja to mogu.’ Mi došli na sledeću probu, on naučio sedam od osam pesama. Ja sam bila fascinirana, tu sam stekla potpuno drugi respekt za njega. Onda smo krenuli malo da komponujemo neke naše stvari, pa je došao s idejom da radimo neke interesantne dizajne i da ih prodajemo na majicama, bedževima, cegerima… Sve to trenutno razvijamo. Stalno smo zajedno, on je moja desna ruka“, ističe Sonja.
Ne propušta da još jednom pomene kako joj je Nikola potpuno promenio život čim se pojavio u njemu. Nismo mogli ni da naslutimo koliko je učinio.
„Znaš, ja sam provela godine radeći kao DJ i bila sam okružena ljudima kojima su bitni Instagram lajkovi, pratioci, ko poznaje koju influenserku… Non-stop sam bila okružena nekim selebritijima. I svi su hteli da se druže sa Sonjom, jer ona ima kontakte. Ja sam nekako upala u tu rupu gde me vole zato što imam kontakte, imam uspešne žurke, poznata sam, poznajem poznate… Ali kako sam ja počela da gubim interes za taj svet, 90 odsto ljudi koje sam ja smatrala prijateljima, meni je odjednom okrenulo leđa. Nema ih. Onda sam, zbog depresije, zbog nedostatka volje, počela da se gojim. Svi ovi prelepi kostimi, za koje sam ja tako dugo skupljala novac, trenutno u pola njih ne mogu da uđem. Sve više sam mrzela te žurke, a živela sam od njih. Kad su prestale, meni je sasečen izvor zarade, i onda je krenulo prodavanje stvari. Malo ti da mama, malo tetka, ovog meseca prodaš stalak za laptop… Ideš redom po stanu i prodaješ stvari. Osećaš se kao da propadaš. I onda se pojavljuje on koji je tu oko mene, ne želi da bude poznat, vrlo je socijalno anksiozan, ne želi da bude izložen publici, ali me voli. I meni je to čudno. Zašto ti mene voliš kad nemaš nikakve koristi od mene? Kad mi je prvi put rekao ‘Volim te’, ja sam rekla: ‘Ok’. Uopšte nisam mogla da shvatim da je stvarno.“
„Da“, ubacuje se Nikola. „Neverovatno je da ona uopšte nije imala osećaj kako je kad ti je neko prijatelj, a ne želi samo da te poznaje da bi te iskoristio. Dosta smo pričali o tome. Imala je stotine i stotine prijatelja i mislila da je sve super, a onda se sve srušilo. I kad smo mi počeli da se zabavljamo, trebalo joj je vremena da prepozna da joj je neko pravi prijatelj i da je voli zato što je takva kakva jeste. A ne da joj govori ‘bravo’ i ‘super si’, a kad je teško da ga nema.“
Potežemo pitanje o depresiji i borbi u kojoj joj je on pomogao.
„On me je naterao da odem na psihoterapiju. Tamo su rekli da ne mogu da mi pomognu, da imam tešku kliničku depresiju i da mi treba psihijatar da mi da tablete. Ja sam tad bila poražena. Nisam znala šta da radim. A on je bio tu za mene. Njegovi roditelji su bili tu za mene. Kad patiš od depresije, ti se stalno osećaš kao da si ljudima na teretu i kao da si bezvredan. I kad mi mama kaže da joj nisam na teretu i da nisam bezvredna, nekako sam u fazonu: ‘Pa naravno da će mama to da mi kaže.’ Tek kad je njegova mama počela da mi govori iste stvari, zamislila sam se.“
To je, dakle, to spasavanje o kojem ona govori. Na sledećem nivou, živeli su zajedno, a sad kad je pitate da definiše ljubav, spremno odgovara: „Ljubav je kad se ja trudim da budem bolja osoba zbog tebe.“
Dom
„Kad smo rešili da živimo zajedno, tih prvih nedelju dana je bilo najlepših nedelju dana u mom životu. Ja sam tu sedela i editovala video, on malo kuva, malo sedne ovde pa svira gitaru, pa se kuce okupe oko njega… Imam svoju muziku u pozadini, osećam miris hrane, baš je bio osećaj da je dom“, kaže Sonja.
Nikola se smeška i klima glavom: „Trudim se da njoj stvorim neku atmosferu doma i porodice. To nas je oboje dosta promenilo, ja nikad nisam živeo s nekim u tom smislu, pretpostavljam da nije ni ona, tako da se još privikavamo. Ali i da sam zamišljao, mislim da ne bi moglo biti lepše nego što jeste.“
Naravno, kao u svakoj porodici, ima malo turbulencija. Sonja priznaje da u njihovom odnosu najveće izaziva nedostatak novca. Ona ubeđuje Nikolu da počne da radi Youtube vlog „Kuvajte sa Medom“, Nikola prati Sonju na nastupima, i sa smehom se sećaju u kakvim su sve „rupama“ svirali.
Menjaju se neke navike, prave se neki kompromisi. Sonja smanjuje kafu i uči da jede kuvano, jer, kako priznaje, do nedavno nije ni znala da može da kupi glavicu salate, nego je uvek uzimala onu isečenu, u plastici, od 200 dinara. Nikola kaže da trenira strpljenje i uči da prihvati da ne može sve što pomisli da se desi sad i odmah. Dele se najlepši momenti, odlasci u bioskope i na večere, ali dele se i obaveze. Kao u svakoj drugoj porodici.
„U tvitu sam to oko obaveza malo skratila, rekla sam da on ne može da nosi ceger i da ne može da šeta pse. Može on, ali ja znam da je njemu to baš mučenje i malo se plašim da ide sam sa dva psa, pritom Marli baš vuče…. Zato ja šetam pse, ali, na primer, da smo se nas dve sad našle u nekom kafiću, on bi ih čuvao, jer Stela ne može da ostane sama. On može da nosi ceger, ali želim da ga poštedim, jer će on posle da stoji u kuhinji tri satra i kuva ručak.“
S druge strane, Nikola će nju da „poštedi“ kuvanja. Njeno je čišćenje – ne zato što on ne može, napominje, kod svojih on sve kućne poslove obavlja, nego zato što ona ne voli da joj se diraju stvari.
„Vidiš kako je meni odeća složena po bojama, tačno se zna gde šta ide. Ja, na primer, nikad ne bih stavila svetle cipele pored cipela u kojima sam hodala po parku za pse, imam svoj sistem kako to treba da stoji, sve je organizovano. Ja imam taj moj OCD i njemu ne dam da dira stvari.“
Tokom zajedničkog života i neke sličnosti su došle do izražaja i oboje priznaju da im je najlepše kad su sami kod kuće, pa „on napravi palačinke, ona kupi nutelu, on skine neki film i zajedno gledaju…“
„Mi smo se našli najviše u tome što smo oboje socijalno anksiozne osobe i ne volimo buku, ne volimo klub, dim cigareta, gužvu… Ja sam se zasitila toga. Nagledaš se svačega, neću da nabrajam. I sećam se, poslednja žurka koju sam radila, on je došao da čuva pse, a meni je došlo da plačem. Bila sam u fazonu: ‘Ja stvarno ne želim sad da idem na posao, želim da ostanem ovde sa tobom.’ Tako mi se ne ide u taj dim cigareta, gde će pijani ljudi da prosipaju piće po meni… Jednostavno mi se ne radi taj posao. Zasitila sam se i posla, i groznih vlasnika, i groznih ljudi, i groznih situacija… Kad sam radila u Dragstoru, bacali su nam i suzavac. I racija je upadala, ono, pretresaju te do gaća. Imam traume od toga. A on, na primer, nema ni potrebu za tim. Mi kad sviramo u klubu, posle sedimo u bekstejdžu i super nam je“, kaže Sonja.
Drugi oko njih
Smejulje se jedno drugom dok konstatuju da su se sad malo „učaurili“ i da bi ovih dana mogli negde na piće i druženje. Mada, deluju da su jedno drugom sasvim dovoljni.
Porodice ih podržavaju, prepiru se oko toga čija mama koga više voli.
„Moja majka njega obožava, on je zove ‘taštica’. I pošto su se tako povezali, ona mu šalje tako neke stvari sa sela, rakiju, on to voli… A njegova majka radi dekupaž i tako neke lepe stvari i onda sam se ja s njom našla na tom nivou“, priča Sonja skrećući nam pažnju na sat i kutiju koju je dobila od ‘svekrve’. Često borave kod njegovih, planiraju i da se presele kako bi im bili bliži.
I drugi ljudi koji ih znaju su srećni kad ih vide zajedno i kad vide kako su se lepo našli.
Ipak, ona redovno hvata poglede onih koji ih ne znaju, niti razumeju, i to je nervira.
„On ne primećuje, on ide svojim putem, gleda gde staje, a ja imam istrenirano oko i navikla sam da gledam kako ljudi reaguju. Inače me gledaju, jer sam ja tako ekstravagantna gospođetina. (smeh) Ali ne reagujem“, priznaje Sonja, poznata i kao aktivistkinja bez dlake na jeziku. „Kad pričamo o LGBT aktivizmu i feminizmu, to su neke stvari kojih sam se ja naslušala, i imam spreman odgovor. A ovo mi je novo. Čak ti ljudi kad mi kažu ‘Svaka čast’ ili ‘Vi ste njemu ulepšali život’, zvuči mi kao da sam usvojila siroče, a ne smuvala se s dečkom. Naravno da sam ja njemu ulepšala život, ali je i on meni ulepšao život. To je veza. Ne znam kako da odgovorim na te stvari, jer shvatam da ljudi koji ih izgovaraju misle da je to kompliment, tako da uglavnom klimnem glavom, nasmejem se i kažem ‘hvala’, i gledam da što pre pobegnem.“
Nikola kaže da i ne primećuje te situacije.
„Ja sam valjda i naučio da ne obraćam pažnju na to. Sad ću da napunim 21 godinu i za tu 21 godinu su mi ljudi na ulici milionima puta upućivali razne poglede. Meni je to postalo normalno, ne obraćam pažnju, niti me vređa. Mene i kad pitaju: ‘Je l ti bilo teško da prihvatiš sebe kroz život?’, ja razmišljam: ‘Pa, ljudi, ja za drugačije ne znam.’ Da li mi je teško ili nije, iskreno, ni to ne znam da kažem. Kao što je nekom normalno da se rodio s određenom bojom kože, visok ili nizak… Za mene je ovo moje normalno. Te situacije ne primećujem, jer sam na sebe ne gledam tako“, naglašava Nikola.
Sonja se malo zamislila.
„Dobro, i mi nekad imamo nesuglasice jer se ja nekad ustručavam da mu pomognem jer ne želim da misli da ja mislim da je on nesposoban, a onda opet, ustručavam se da ne pomognem, jer ne želim da misli da ja ne vidim da je njemu teško“, priznaje, a on spremno nastavlja: „Da, znam da su to neke situacije kad čovek i ne zna kako da se postavi. Primetio sam, u gradskom prevozu, čim uđem, svi ustaju. A ja sam u fazonu: ‘Hvala svima koji su mi ponudili da sednem, ali mislim da nije pogrešno ako kažem da mi se ne sedi.’ Neki ljudi preteruju, nije svaka pomoć konstruktivna. U mnogim situacijama mnogo je lakše i bolje kad ne priskaču u pomoć“, smatra Nikola.
Hvale nam se kako imaju sistem za autobus gde ona njega jako zagrli tako da drugi putnici ne moraju da brinu za njega da li će da padne. Otkrivaju da planiraju da počnu zajedno da nastupaju u Knez Mihailovoj, samo da vide kako to funkcioniše sa dozvolama, i gde će da ostavljaju pse. Kažu da u hodu rade na svojoj priči i savladavaju izazove.
Za kraj ih pitamo samo: Šta želite da ljudi znaju o vašem odnosu?
„Da ja njega volim najviše na svetu“, preduhitrila ga je Sonja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar