43
Kad je pristala da se iz Amerike preseli u rodno mesto svog supruga na Kosovu, nije očekivala takav kulturološki šok.
„Jesi li pitala svog muža?“ To pitanje dočekalo ju je čak i kad je otišla kod frizera, otkriva HF Silaj, koja je svoje iskustvo podelila za Bussines Insider.
„Bila sam u poseti svojoj prijateljici u njenom frizerskom salonu. Bilo je proleće, a ja sam želela da uradim nešto spontano, pa sam je zamolila da mi ošiša dugu kosu. Činilo se kao laka odluka. Ipak je to moja kosa. Ali zaboravila sam da više nisam u Americi. Preselila sam se na Kosovo, gde je svaku odluku morao da odobri moj muž“, započinje svoju priču.
U nastavku napominje da se Kosovo nalazi na Balkanskom poluostrvu i da ima veliku muslimansku populaciju, te da se pravila života dosta razlikuju u odnosu na ona uz koja je odrastala u SAD.
„Život u velikim gradovima ovde je prilično kosmopolitski. Posetioci neće primetiti veliku razliku u odnosu na druge evropske zemlje osim što se ezan iz džamija pet puta dnevno pušta na zvučnicima. Međutim, ja ne živim u velikom gradu. Preselila sam se u veoma mali rodni grad svog muža. Život i pravila su ovde drugačiji. Nazvati ga „staromodnim“ je potcenjivanje“, konstatuje, a zatim se vraća na situaciju s frizurom.
„Iako sam pokušala da ubedim svoju frizerku/prijateljicu da mog muža neće biti briga ako se ošišam, ona je insistirala da ga pozove za dozvolu. Dao je, naravno. Mog muža nije briga šta radim sa svojom kosom sve dok je držim podalje od njegove hrane. Ali bilo je i drugih neobičnih pravila koja me je zamolio da poštujem otkako sam se preselili ovde, a koja se razlikuju od načina na koji smo živeli u Americi.“
„Najveća promena je bila to što me je muž zamolio da ne napuštam naše imanje bez pratnje — ni ja ni druge žene. Ljudi ovde vole Ameriku, ali često prave grešku kao i mnogi ljudi van Amerike: misle da svi Amerikanci žive kao ljudi koje prikazuje Holivud. Moj muž je bio zabrinut da bi ljudi pomislili da se iskradam da ga prevarim, ako me vide kako šetam sama“, navodi autorka.
Pročitajte još:
„Pristala sam na taj zahtev, ali nisam verovala da je to problem sve dok nisam čula ljude u više navrata kako pričaju o jednoj brbljivoj ženi koju poznajem i koja sama šeta po celom gradu. Ono što su rekli nije bilo prijatno. Iako me obično nije briga šta drugi kažu o meni, drugačije je kada si nov u gradu. To takođe utiče na mog muža.“
„Ovo dovodi do sledećeg običaja koji sam morala da naučim da poštujem: ne bi trebalo da se smejem ili da budem prijateljski nastrojena prema ljudima — posebno prema muškarcima. Od žene se očekuje da bude veoma lojalna svom mužu, a osmeh ili pozdravljanje drugog muškarca (posebno stranca) može se smatrati nelojalnim. Ja sam sa super-prijateljskog gornjeg srednjeg zapada, tako da je ovo bilo teško. I dalje se osećam grubo kada se ne osmehnem i ne klimam glavom starijem gospodinu. Ali razumem da je to način da pokažem poštovanje ne samo svom mužu već i gospodinu i njegovoj ženi.“
Iako običaji mogu izgledati strogi, oni imaju smisla za život ovde, zaključuje HF Silaj.
„Kultura radi na izgradnji snažnog društva. Kosovo ima niske stope razvoda. Podsećam se i da nisam došla ovde da menjam ljude. Nepoštovanje društvenih pravila ovde može dovesti do nekih oštrih posledica. Poznajem ženu sa sinom koja je često bila u nevolji sa zakonom. Kada smo se preselili ovde, moj muž me nije puštao da odem kod nje na kafu kada smo bili pozvani jer sam mogla da budem „obeležena“ čak i da sam je posetila. Do danas mi je žao što nisam otišla, ali verujem da moj muž razume njegovu kulturu bolje od mene“, objašnjava.
Na kraju ipak zaključuje: „Sve u svemu, volim svoj novi život. Prilagođavanje nije uvek bilo lako, ali posle tri godine sam prihvatila i osećala se prijatno u ovoj kulturi.“
