137
Lorejn je imala samo 20 godina kad je na svom prvom poslu u policiji 2004. godine upoznala Tomasa. On je bio stariji, iskusniji i neizmerno šarmantan. Ali, brzo je naučila da njegov šarm dolazi i nestaje brzinom munje. Tokom njihove petogodišnje veze, Tomas je izolovao Lorejn od njene porodice, fizički i psihički je zlostavljao i silovao više puta.
„Bila sam primorana na brojne seksualne stvari“, kaže Lorejn, objašnjavajući da je to uključivalo seks sa drugim muškarcima – nešto u čemu se nikada nije osećala prijatno. „Radila sam stvari koje je tražio od mene, a onda bi me dočekalo zlostavljanje.“
Kolega je primetio Lorejnine modrice i ohrabrio je da prijavi Tomasa, ali krivična istraga se otegla i na kraju nije bilo ništa od toga. Njena karijera u policiji je patila jer je Tomas nastavio da je zastrašuje na poslu. On je, u međuvremenu, unapređen.
Tim slučajem Glamour magazine započinje članak u kojem se bavi problemom policajaca zlostavljača. Jer, ispostavlja se, Lorejnin je samo jedan od brojnih slučajeva koji se zataškavaju.
Izveštaj koji je nedavno objavio Centar za žensku pravdu pokazuje da je nasilje u porodici koje vrše policajci uobičajeno – ističe se da se više od 200 žena javilo od 2020. godine, podelivši svoja iskustva zlostavljanja od strane policajaca. Utvrđuje se da postoji stalni neuspeh policijskih snaga da pravilno istraže i dokumentuju optužbe protiv policajaca, koje se često odbacuje kao „neprijatno, ali ne i kriminalno“ ponašanje.
U okviru izveštaja, Biro za istraživačke novinare poslao je zahteve za slobodu informisanja svim policijskim snagama u Engleskoj i Velsu u periodu između 2017. i 2022. Njihovi nalazi pokazuju da je preko polovine zapošljavalo najmanje jednog policajca sa višestrukim seksualnim optužbe za prekršaje. Jasno je da su po običaju ponovljene optužbe ostajale nepovezane ili bile odbačene.
A onda se desi slučaj koji šokira svet – policajac Metropolitana Vejn Kuzens je 2021. kidnapovao, silovao i ubio Saru Everard.
Upravo je taj slučaj podstakao Lorejn da ponovo prijavi Tomasovo zlostavljanje 2021. godine, mnogo godina nakon što je njen prvobitni izveštaj zatvoren. Do tada je tokom godina registrovala više ozbiljnih optužbi protiv Tomasa, a jedna je stigla još na početku njihove veze od strane jedne ranjive žene koja je bila dobro poznata policiji.
„Prijavila je da ju je uhapsio, silovao u policijskom kombiju i takođe je silovao na njenom imanju. O tome se otvoreno pričalo u našem timu“, priseća se Lorejn, objašnjavajući da u to vreme protiv Tomasa nije preduzeta nikakva ozbiljna akcija. „Rečeno mu je da ne može da ide na dalje pozive na adresu gospođe. Bila je zaista ranjiva.“
Nakon što ga je Lorejn prijavila, istraga se otegla na skoro tri godine. Na kraju je utvrđeno da je Tomas počinio grubo nedolično ponašanje i da treba da bude otpušten. Međutim, dužina istrage značila je da je imao vremena da sam da otkaz i obezbedi dobar posao van policije.
Dr Nataša Mulvihil, vanredna profesorka kriminologije na Univerzitetu u Bristolu, koja je koautorka rada o porodičnom zlostavljanju koje je počinila policija, objašnjava da nedostaju procesi koji bi osigurali da se prijave protiv službenika istražuju nezavisno.
„Čuli smo da su istrage vodile kolege počinioca, koji su im takođe bili prijatelji ili poznanici“, priseća se dr Mulvihil. „Jedna žena sa kojom smo razgovarali rekla nam je koliko joj je hrabrosti bilo potrebno da konačno nazove i prijavi svog partnera. Čim se vratila u kuhinju, pitao ju je zašto ga je prijavila. Njegov šef ga je obavestio da je pozvala policiju.“
Dr Mulvihil objašnjava da su ovlašćenja policajaca ono što ih čini i tako opasnim u ovim slučajevima.
„Policajci imaju slobodu da se kreću javnim i privatnim prostorima na neuobičajen način. Imaju obuku u obuzdavanju, poznaju zakon. Oni znaju sve o prikupljanju dokaza. Oni znaju gde su skloništa za žene. Mogu da traže adrese i registarske tablice. Imaju izvanredan pristup resursima.”
Zabrinjavajuće je to što neki službenici protiv kojih su podnete optužbe za zlostavljanje istražuju porodično ili seksualno zlostavljanje. Drugi rade u zaštiti dece. Ovo opravdava pitanje da li ti likovi namerno biraju policiju, sa ciljem da zloupotrebe svoj položaj.
„Mislim da jeste, da“, slaže se Paula, policajka u penziji. „Obuku uniformu i odjednom imaju tu moć.“
Paula je svog bivšeg partnera policajca upoznala na poslu. Već bili u penziji i raskinuli su kada ju je on napao. Policajci koji su došli na lice mesta blisko su sarađivali sa Paulinim bivšim. Uprkos njenim teškim povredama i svedočenju očevidaca, policija je odbacila Paulin izveštaj i nju tretirala kao krivca.
„Izneo je mnogo zlonamernih optužbi na moj račun i one su imale prednost. Sa mnom je bio razgovor u ćelijskom bloku policijske stanice za te navodne prekršaje. Trebale su mi tri godine da očistim svoje ime i utvrdim da je lagao.“ Tada je već bilo kasno za podizanje optužnice za napad.
Seksistička i rasistička kultura u policiji našla se na udaru kritike poslednjih godina. Mnogi stručnjaci i insajderi veruju da se ovaj problem ne shvata dovoljno ozbiljno.
Martin Harding se povukao sa pozicije nadzornika policije Velikog Mančestera 2006. godine i veruje da su standardi pali u poslednjoj deceniji.
„Ono što sada vidimo sa unutrašnjom policijskom kulturom je stav „oni protiv nas“, tako da oni prilično podižu bedeme. To uključuje i zaštitu kolega od, kako oni veruju, neosnovanih optužbi“, objašnjava on. „Ako pogledate mogućnosti koje se pružaju ljudima, ono što trenutno vidim je da policajci otvoreno zloupotrebljavaju svoj položaj, otvoreno zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, bez brige. I negde na kraju, neko mora da se pozabavi ovim.“
Harijet Vistrih, direktorka Centra za žensku pravdu, veruje da ništa osim iskorenjivanja „ukorenjenih kultura koje su otporne na promene“ i žestokih intervencija neće obezbediti trajne promene. U suprotnom, ona upozorava: „Samo ćemo videti više zlostavljanja, više nasilnika koji će se izvući, strašnije priče i više gubitka poverenja u policiju.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
