7
Nije Noć veštica nego je Sveti Luka. Da smo dobili dinar svaku put kada je ova rečenica objavljena na društvenim mrežama ne bismo imali inflaciju i živeli bismo kao najrazvijenija zemlja zapadne Evrope. Ali, pošto smo tu gde jesmo i pošto se svaki put na pomen Noći veštica napravi ujdurma, kao da je neko bacio kletvu, nije nikakvo iznenađenje da je pitanje na Fejsbuk stranici "Bebac" - da li će se vaša deca maskirati za Noć veštica, izazvalo prizivanje popa i egzorciste.
Dakle, 31. oktobra pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Luku, i istog datuma je komercijalni praznik Noć veštica koji je postao svojevrsni svetski maskenbal. Tačnije, dan kada se ljudi maskiraju u omiljene likove iz pop kulture, a ne samo nužno kao stvorenja iz podzemnog Hadovog sveta.
Kada je na stranici „Bebac“ objavljeno pitanje – da li će se vaše dete maskirati za Noć veštica, što u neku ruku sugeriše da li će devojčice maskirati u Elzu iz „Frozena“, a dečaci npr. u Super Maria iz popularne video-igre, komentari zabrinutih mamika su bili obojeni zgražavanjem uz neizbežno – ma, bože me sačuvaj i sakloni, pu, pu, pu. Jer ništa više ne skida kletvu Noći veštica nego pominjanje Svevišnjeg u komentarima.
„Sačuvaj me Bože, pa mi to ne slavimo“, „Hvala bogu neće“, „Slavimo Svetog Luku, a ne te gluposti“, „Nema tu ništa lepo. Da se deca oblače u vampire i kosture. Strašno“, „Sveti Luka. Slava Bogu“, „Ne slavimo taj satanistički praznik“, rekle su šta su rekle mamike.
Pročitajte još
Na drugoj strani novčića na X-u korisnici su imali malo zabavniji pristup temi.
„Neka se deca maskiraju u Svetog Luku“, „Ne daj bože da se deca zabavljaju“, „Uvek me zabave ove rasprave. Imam skoro 50 godina, slavim baš Svetog Luku, a kuća mi puna Džek bundeva, duhova, šišmiša raznih vrsta. Volim da budem građanin sveta“, „Uvek mi je bilo žao deteta u grupi u školici engelskog koje jedino ne dođe maskirano, a svi drugi u kostimima. Bude jako tužno“, „Ako stave zlatni krst od 300gr oko vrata i brojanicu Bog im neće zameriti“, „Da li ljudi razumeju da se Noć veštica ne slavi“.
Noć veštica, ili Halloween, danas je globalno popularan praznik, ali njegovo poreklo leži u drevnim keltskim običajima i verovanjima. Sam naziv „Halloween“ potiče od skraćenice za „All Hallows’ Eve“, što znači uoči Dana svih svetih, koji se slavi 1. novembra u hrišćanskoj tradiciji.
Koreni Noći veštica sežu do paganskog keltskog festivala Samhain, koji se obeležavao 31. oktobra, na kraju leta i početku zime. Kelti su verovali da se u to vreme granica između sveta živih i mrtvih stanjivala, omogućavajući duhovima da pređu u svet živih. Da bi se zaštitili od zlih duhova, palili su velike vatre, nosili maske i kostime, verujući da će na taj način prevariti duhove i izbeći opasnosti.
S dolaskom hrišćanstva, crkva je pokušala da preobrazi paganske običaje u hrišćanske praznike. Tako je Samhain postao povezan s Danom svih svetih, a običaji koji su pratili proslavu vremenom su se prilagodili novim religijskim i društvenim kontekstima.
Danas je Noć veštica najpopularnija u SAD-u, gde je praznik evoluirao u društvenu i komercijalnu manifestaciju. Običaji poput „trick-or-treating“ (od vrata do vrata traženje slatkiša) potiču iz evropskih tradicija kada su deca i siromašni ljudi išli od kuće do kuće tražeći hranu u zamenu za molitve za mrtve.
Kostimiranje je postalo centralni deo Noći veštica, sa temama koje su se proširile od tradicionalnih duhova, vampira i veštica do popularnih likova iz filmova, serija i stripa. Dekoracije uključuju izdubljene bundeve (tzv. „jack-o’-lanterns“) koje simbolizuju zaštitu od zlih duhova, ali i razne strašne ukrase kao što su veštačka paučina, duhovi i kosturi.
Noć veštica je danas postala vreme zabave, proslava, kostimiranih zabava, horor filmova i kreativnog izražavanja, često uz gubitak dubljeg, drevnog religijskog značenja koje je prvobitno pratilo praznik. Za mnoge, Noć veštica je prilika za druženje i uživanje u mističnoj atmosferi, a njena popularnost raste širom sveta, uključujući i delove Evrope i Azije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
