Rušenje hotela Jugoslavija Foto: Privatna arhiva

Rušenje hotela Jugoslavija više nije samo problem ogorčenih građana, naših sećanja i besa prema "novom profilu grada".

Stručnjaci od samog starta upozoravaju da je ovo ekološka bomba za Beograd jer će biti oslobođena najmanje tona opasnog azbesta, te da bi vetar mogao da raznese azbestnu toksičnu prašinu desetinama, pa i stotinama kilometara od izvora.

I sve u paketu sa sivo-smeđim vazduhom koji dišemo ovih dana pravi paniku među građanima – a nadležni ćute.

„Samo sam nailazila na zidove“

„Pozvala sam Batut, kažu nemaju uređaje za merenje azbesta. Uputili me na Gradski zavod za zaštitu zdravlja.

Nakon prebacivanja kao da sam ping pong loptica, dobijem finog čoveka koji mi objasni da sam 15 koja poziva od jutros i da oni nemaju mogućnost merenja. Uputio me na:

Akreditaciono telo Srbije: 011/ 313 03 73 ne javljaju se

Građevinsku inspekciju garada Beograda: 3220-441, 063/340-931 gde je stalno zauzeto

Republička građevinska inspekcija: 011/2609 061 kaže nemaju mogućnost da provere. Žena je bar pokušala da sazna.

Odatle me upute na Ministarstvo zaštite životne sredine 011/ 3131 896 gde se niko ne javlja i 3131 359 gde je stalno zauzeće“.

To iskustvo Svetlana Vukasović podelila je na društvenoj mreži X upućujući na kraju i direktno predsedniku tako jednostavno pitanje: Kako da saznamo da li smemo da otvorimo prozore i šetamo bez maske?

„To je kao klopka, samo nailaziš na zidove“, rekla nam je kad smo je pozvali, najavivši da će po „datim instrukcijama“ ponovo pisati svima.

„Gledala sam stručnjaka koji je objasnio koliko je azbest opasan i da su građani ugroženi i to je bilo ono što ja mogu kao građanka da uradim. Krenula sam zdravorazumski od Batuta… Ljudi su bili ok, razumeli su problematiku, neki su i pokušali da pomognu. Ali kod Ministarstva zaštite životne sredine sve staje“, kaže Vukasović.

„A znate šta su mi rekli kad sam pozvala Milenijum tim? ‘Mi ne rušimo Jugoslaviju’, kažu“.

U međuvremenu, i mnogi drugi Beograđani počeli su da traže odgovore i zatrpali „sandučiće nadležnih organa – i njihovi neuspešni pokušaji nižu se na Svetlaninom „zidu“.

„Jedan čovek je išao istim putem kao i ja, s identičnim rezultatima. Jedino dobro što se desilo je što je vrtićka grupa dobila obaveštenje koje je postalo viralno, pa se nadam da će se više ljudi osvestiti“, kaže naša sagovornica.

Paralelno, sa shvatanjem da naše institucije ne planiraju da reaguju, grupa Beograđanki otišla je korak dalje. Grupa mama, rešenih da učinu sve što mogu da se ublaži n.

„Alarmirale smo međunarodne organizacije, to je i njihov problem“

„Alarmirale smo međunarodne organizacije i medije, poslale im dostupnu dokumentaciju. Pisale smo već Vučiću, Ani Brnabić, svim ministarstvima – nijedan odgovor nismo dobili, bukvalno se niko nije javio osim vas“, kaže „nova.rs“ Milena Živanović, koja je pokrenula inicijativu „Mame protiv azbesta“.

„Na sve načine pokušavamo da dobijemo reakciju, jer odgovore imamo – znamo da se azbest nalazi u zgradi, i jasno je da su svi protokoli rušenja, osim eventualno ograde, prekršeni. Dok ne znam da li nas ima stotine koje smo se inicijativi priključile, znam da su se stotine izjasnile da podržavaju inicijativu i da će se priključiti. Grupa na kojoj je inicijativa pokrenuta ima skoro dve hiljade članica, pa nas može biti i mnogo više, ne možemo da znamo. Ono što je važno jeste da postoji mnogo majki koje su na prvom udaru, neposredno blizu sada već ruševine hotela Jugoslavija koje se takođe bore, a kojima mi ostale pokušavamo da pružimo podršku najbolje što možemo. Broj aktivnih mama svaki dan raste, svaki upit i zahtev potpisujemo imenom i prezimenom“, kaže Milena.

Akcija je, objašnjava, da se – s obzirom na ćutanje lokalnih vlasti – pozove i na trenutnu reakciju spolja, referišući na regulative EU koje se tiču zagađenja azbestom, a koje se krše u procesu rušenja.

„Reakciju očekujemo i od međunarodnih organizacija, jer se ovaj problem tiče i njih, kako se rušenje odvija na samoj obali Dunava, koji posle nas dalje nastavlja u Rumuniju i Bugarsku gde se i izliva u Crno More. U redu je da EU ne želi da se bavi regulativama u Srbiji, ali ovo se tiče i teritorija njihovih zemalja članica. Takođe, ista ta EU tvrdi da kopanje litijuma u Srbiji može da bude bezbedno, a naše pitanje za njih je: Kako kopanje litijuma može da bude bezbedno, ako nema reakcije ni suzbijanje ovakve, srazmerno manje, ali i dalje ekološke katastrofe? Ne damo da pre svega naša deca, pa porodica, prijatelji, a onda i politički neistomišljenici stradaju od udisanja azbesta. Naš stav je da nismo bespomoćne i da nećemo stati dok bezbednosne procedure ne počnu da se poštuju“, ističe, i najavljuje dalje pritiske na institucije, ali i javnost.

A vi, dišete li mirno?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare