0
Formiranje novog "superkontinenta" moglo bi dovesti do istrebljenja ljudi i svih drugih sisara koji će biti još živi za 250 miliona godina, prema predviđanjima istraživača.
Koristeći klimatske modele za daleku budućnost, naučnici sa Univerziteta u Bristolu predviđaju da će se klimatski ekstremi intenzivirati nakon što se svetski kontinenti spoje u jedan “superkontinent”, Pangea Ultima, za otprilike 250 miliona godina.
Otkrili su da će tada biti izuzetno vruće, suvo i praktički neprikladno za život ljudi i sisara koji nisu evoluirali da se nose s produženom izloženošću ekstremnim temperaturama, piše CNN.
Istraživači su simulirali temperaturu, vetar, kišu i trendove vlažnosti za superkontinent, i koristili modele kretanja tektonskih ploča, hemiju i biologiju okeana kako bi izračunali nivo ugljen-dioksida.
Otkrili su da formiranje tog “superkontinenta” ne bi samo rezultiralo učestalijim vulkanskim erupcijama, izbacivanjem ugljen-dioksida u atmosferu i zagrevanjem planeta već bi i Sunce postalo svetlije, emitovalo više energije i dodatno zagrevalo Zemlju, kako su primetili stručnjaci u članku objavljenom u ponedeljak u časopisu “Nature Geoscience”.
“Formiranje novog superkontinenta efikasno bi rezultiralo trostrukim udarom, uključujući učinak kontinentalnosti, jače Sunce i povećanje koncentracije CO2 u atmosferi”, izjavio je Aleksander Farnsvort, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Bristolu i glavni autor studije.
“Široko rasprostranjene temperature od između 40 do 50 stepeni Celzijusa i još veći dnevni ekstremi, popraćeni visokim nivoima vlage, na kraju bi zapečatili našu sudbinu. Ljudi – zajedno s mnogim drugim vrstama – umrli bi zbog svoje nesposobnosti da izbacuju ovu toplotu kroz znojenje i ne bi mogli da ohlade svoja tela”, dodao je Farnsvort, prenosi N1info.hr.
Pročitajte još:
Povećana toplota, kako je napomenuo Farnsvort, rezultirala bi okolinom u kojoj ne bi bilo dostupne hrane ni vode za sisare.
Iako postoje znatne neizvesnosti kada se radi o predviđanjima tako dalekim u budućnosti, naučnici upozoravaju da perspektiva izgleda “izuzetno mračno”, s procenama da će samo od osam do 16% kopna na superkontinentu biti prikladno za život sisara.
Nivo ugljen-dioksida mogao bi biti dvostruko veći od trenutnog, prema izveštaju, iako se taj proračun temelji na pretpostavci da ljudi prestanu da koriste fosilna goriva sada. Inače, kako napominje Bendžamin Mils, profesor evolucije Zemljinog sistema na Univerzitetu u Lidsu i koautor izveštaja, suočićemo se s tim brojkama puno ranije, kako je navedeno u saopštenju.
Ova sumorna perspektiva ne bi smela da podstiče samozadovoljstvo u suočavanju s trenutnom klimatskom krizom, upozoravaju autori izveštaja. Klimatske promene koje su posledica ljudskih aktivnosti već uzrokuju milione smrti širom sveta svake godine.
Pročitajte još:
“Važno je ne izgubiti iz vida našu trenutnu klimatsku krizu, koja proizlazi iz emisija gasova staklene bašte”, naglasila je koautorka Junis Lo, istraživačica za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu. “Iako predviđamo da će planeta postati neprikladna za život za 250 miliona godina, već danas se suočavamo s ekstremnim vrućinama koje štete ljudskom zdravlju. Zato je ključno postići nultu neto emisiju što je pre moguće”, dodala je Lo.
Klimatske promene su na putu da dramatično preoblikuju život na Zemlji, dok se milijarde ljudi i drugih vrsta približavaju tačkama u kojima više neće moći da se prilagode, osim ako se globalno otopljavanje značajno ne uspori. Ovo je istaknuto u obimnom izveštaju objavljenom prošle godine pod okriljem UN-a.
Naučnici već decenijama upozoravaju da je ključno održavati rast temperature mora ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe. Prozor prilike za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i izbegavanje katastrofalnih promena koje bi potpuno preoblikovale život kakav poznajemo brzo se zatvara.
Poslednje masovno izumiranje dogodilo se pre približno 66 miliona godina, kada je asteroid udario u Zemlju i prouzrokovao izumiranje dinosaurusa i većine života na planeti.
