0
Prostitutke bukvalno strahuju za goli život, a ne mogu da prestanu da rade.
U užasima koje je donela invazija na Ukrajinu zaboravilo se na žene (pa i muškarce) koji rade u ukrajinskoj industriji seksa, a koji su takođe žrtve vojnih sukoba.
„Vojnici me zovu: ‘Tanja, dođi na sat vremena‘. Dođem i moram ih zabavljati celu noć za isti novac kao za sat“, izjava je ukrajinske prostitutke koju donosi New York Times u reportaži iz Ukrajine, koja upozorava na nezavidnu sudbinu većeg dela 53.000 radnika ukrajinske industrije seksa, koji su nakon početka sukoba postali jedan od najranjivijih delova ukrajinske populacije.
Mnoge žene koje su prodavale seksualne usluge za novac tokom su počele da strahuju za vlastite živote, izložene su pretnjama, ucenama i iznudama, dok se zaradama više ne mogu izdići iznad granice siromaštva.
Ukrajina je pre rata bila poznata kao destinacija seks-turizma i razvila je mrežu institucija koje su brinule o seksualnim radnicama, kao i ogromnom broju zaraženih HIV-om. Sad se ta mreža raspala. Značajan broj obolelih od HIV-a, na primer, više nema osigurane adekvatne terapije jer su institucije poput Ukrajinskog centra za javno zdravlje smanjile ili ukinule aktivnosti vezane za zaštitu osoba na dnu prostitucijskog lanca.
Kako bi se bolje razumeo problem s kojim se sad suočavaju „zaposlenice“ ukrajinske industrije seksa, treba razumeti njegove razmere. Na primer, ukupno je u Ukrajini 240.000 odraslih i dece zaraženo HIV-om, od čega ih je polovina žena starijih od 15 godina. Broj zaraženih HIV-om rastao je dramatično iz godine u godinu. Samo u 2021. prebrojali su 6700 novozaraženih. Sad više od trećine od ukupnog broja inficiranih više ne dobija pomoć koju su im pre rata obezbeđivale ukrajinske institucije, a više se ne sprovode ni edukacije o smanjivanju rizika zaraze. Četrdesetak ukrajinskih centara za HIV prestalo je s radom, više ih je oštećeno tokom bombardovanja, prenosi Jutarnji list.
Kako su se rizici posla dramatično povećali, početkom rata su brojne seksualne radnice pokušale da preživeti bez prostitucije, ali mnoge od njih nisu izdržale. Sad one koje su nastavile sa starim biznisom preživljavaju uz niže cene, ali i nižu potražnju. Smanjila se platežna moć jer su se smanjili prihodi Ukrajinaca. NYT donosi izjavu prostitutke Ljudmile koja tvrdi kako sad radi za samo 6 dolara na sat, što je upola jeftinije u odnosu na cenu koju je držala pre rata. Ljudmila se žali: „Čak ni moji stalni klijenti više ne dolaze jer nemaju novca“.
Pročitajte još:
Prema Ljudmilinim svedočanstvima, prilika za zaradu su vojnici. Mnogi od njih su ljubazni; daju napojnice, pa čak i donose cveće. Ali stotine hiljada naoružanih muškaraca u uniformama koji su prošli ozbiljan stres, za ukrajinsku industriju seksa sa sobom donose veliki strah od nasilja i incidenata raznih vrsta. Neke seksualne radnice u Ukrajini odbijaju da uđu u automobil ako primete da je u vozilu više od jedne osobe.
Ukrajinske seksualne radnice žale se američkim novinarima i zbog toga što se sve češće susreću s osobama koje nisu voljne platiti punu cenu usluge.
„Ponekad mi muškarci obećaju 12 dolara, ja obavim posao, a on mi plati samo 7 dolara. Kaže mi kako ‘sad zarađuje manje‘, a ja mu velim ‘pa nemoj mi dolaziti‘. Nekad su nam klijenti davali dobre napojnice, a sad je 40 dolara sve što nam ostane nakon što pola damo vlasnicima.“
„Vlasnici“ su u ovoj ispovesti organizatori prostitucije, tj. makroi.
NYT donosi i priču muškarca koji je pre rata pružao seksualne usluge homoseksualcima. On je početkom rata živeo u podzemnoj železnici jer se bojao bombardovanja, a potražnja za njegovim uslugama potpuno je pukla, pa se priključio socijalnim radnicima i tako pokušava nadoknaditi prihode koje je izgubio.
Poseban problem predstavljaju brojne zavisnice među ukrajinskim prostitutkama, među kojima mnoge idu po tankoj liniji između života i smrti.
***
Bonus video: Kako dobrovoljci iz Srbije stižu na ratište u Ukrajinu?
