14
Sigurno vam je dobro poznata rečenica: "Ja ne znam na šta sam potrošio / potrošila pare. Ništa sebi nisam kupio / kupila. Nije mi jasno". Možda je moja majka najbolje opisala celokupnu situaciju "o nestanku novca" kad smo ušli u radnju sa stvarima za kuću: "Je l vidiš ovaj tepih. Skup ti je? E, pa, taj tepih tvoj otac i ja pojedemo za tri dana". Zapravo, taj neverovatni novac koji nestaje je u trenutnoj socio-ekonomskoj situaciji potrošen upravo na hranu.
Na X-u (bivši Tviter) jedna korisnica napisala je kako su jednu majku stavili na „stub srama“ kada je napisala da joj je za četvoročlanu porodicu potrebno 100.000 za hranu uz napomenu da se ne hrane u restoranima i da ona uvek kuva i sprema domaću hranu. U komentarima su postavljali pitanja – šta ta porodica zapravo jede, kolika im je plata i na šta je potrošen „tako veliki novac“.
Međutim, u odgovoru na tvit koji je objavila korisnica koja se potpisuje kao „Milady“ većina je bila složna da je to realna cifra za porodicu od četiri člana.
U anketi koju smo postavili na Facebook stranici nova.rs naši građani su pisali koliko novca mesečno troše na hranu, a koliko bi im bilo taman.
Povrće i voće nabavljamo na pijaci jednom nedeljno i to nas košta oko 10.000 mesečno, s tim što povremeno, recimo jednom mesečno, dobijemo i od baka i deka sa sela papriku, krompir, šargarepu…
Pročitajte još
U radnjama uzimamo razne vrste brašna, kiselu vodu, mlečne proizvode, jaja, konzerve ribe i povremeno teglice proizvoda koje koristimo za salate i namaze, kao što su masline i sušeni paradajz i na to ode minimum oko 20.000. Za svežu ribu damo oko 5.000 mesečno, a isto toliko i na piletinu. Za teletinu smo našli odličan model, jednom u šest meseci se porodično podelimo da na selu kupimo celo tele i onda za 200 evra dobijemo nešto više od 20 kilograma, pa kad se taj račun svede, mesečno izađe oko 4.000. Inače, jako retko jedemo u restoranima, a suprug i ja dok smo na poslu ponekad uzmemo neko gotovo jelo, recimo, 4, 5 puta mesečno, puta dva izađe 5.000. Jednom mesečno naručimo picu sa dostavom, oko 2.000, jednom, dvaput mesečno uzmemo pljeskavicu, takođe 2.000.
Inače imamo malo dete i ja kuvam svakodnevno, sva tri obroka jedemo domaća, pekaru jako jako retko posećujemo, ne kupujemo suhomesnato, ja pravim mesne i povrtne namaze za doručak umesto toga, spremam mafine, slane palačinke, pite, proju, projaru. Sve to kad se sabere, potrošimo ukupno 53.000 i ovo je minimum minimuma, jer se nekad dešava da u radnji ode i 30.000, pa ako je sezona domaćeg voća i povrća, onda i po 10.000 više na pijaci. U suštini, u proseku između 60.000 i 70.000 trošimo samo na hranu.
„Doručak je 1000 dinara, ručak 2000, večera 1000 i to je tako. Samo litar mleka i 1,5 litra jogurta je 400 din a jedno dete pije samo sok to je 600. Meso, krompir, salate, čorba i može da se uštedi možda na večeri ako pravim palačinke ali onda Nutella ode za 5 dana. Lepo žena računa“.
Na ovaj komentar se nadovezala korisnica koja je napisala da 100.000 nije ništa i da je to minimum.
„To je npr. za šestočlanu porodicu 3000 dnevno“.
„Mi trošimo oko 130.000 mesečno na hranu, tj celu ženinu platu. Četiri člana porodice, trudimo se da bude kvalitetno i raznovrsno, kuvamo, čak i hleb svoj pravimo. Hrana je mnogo skupa pogotovo ako se uhvatite makar za drugi najeftini proizvod“.
„Da bi jedna četvoročlana porodica komotno živela 500.000 bi bilo zadovoljavajuće primanje, što ne znači da bi za mesec dva dana bilo dovoljno. Srljamo u hiperinflaciju devedesetih. Nije ni čudo ista bagra tada i sada kreira društvo. Milijarde uskor“.
„Imam penziju 29.000, kad platim sve dažbine i lekove koje moram da pijem izračunajte koliko mi ostaje za hranu. Mogu da kupim samo hleb, malo krompira i ponekad mleko“.
Dok je većina pisala o računici i da im je potrebno za porodične uslove preko 100.000 za hranu, drugi su se neprestano šalili na sad već ozloglašena dva jajeta dnevnoi njegovo veličanstvo parizer.
Možda najbolji komentar koji opisuje sve prethodno, napisala je Tamara: „Većina ljudi živi krajnje nedostojanstveno, kupuje hranu upitnog kvaliteta jer za bolje nemaju, nažalost. Krpe se od prvog do prvog i treesu se i razmišljalu da li da plate račune ili kupe hranu. O nepredviđenim troškovima i da ne pričam“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
