Svet se opasno približava naznačenoj kritičnoj granici.
Naučnici su potvrdili da je prošla godina bila najtoplija do sada ali će ova, 2024. godina, sudeći prema relevantnim podacima, biti još toplija i godišnje otopljenje će globalno, po prvi put od preindustrijskog vremena pa do danas, premašiti 1,5 stepeni Celzijusa.
Ovo zagrevanje bise uzrokovano, pre svega, daljim sagorevanjem fosilnih goriva u svetu ali i prirodnom pojavom El Ninjo, koja se javlja u intervalima od 4-5 godina i koja ove zime dodatno zagreva površinu pacifičkog okeana i podiže temnperaturu planete, navodi se u danas objavljenom istraživanju klimatologa superkompjuterskog centra u Barseloni.
Ovogodišnje zagrevanje, prema proračunima kompjuterskih modela, će verovatno porasti za 1,54 Celzijusa i ovakav trend bi mogao da se nastavi tokom cele naredne dekade.
Predviđanja ovih naučnika govore da će narednih pet godina, od 2024. do 2028. godine prosečno otopljenje iznositi između 1,49 i 1,79 stepeni Celzijusa, a da će u periodu, od 2029. do 2033. godine godišnje otopljenje iznositi 1.67 do blizu 2 stepena Celzijusa.
Član istrazivačkog tima Roberto Bilbao naglašava da ovakav ritam rasta temperature ne znači sa sigurnosću da će klimatski dogovor iz Pariza postignut 2015. godine, u kome se govori o usporavanju rasta otopljavanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa, biti probijen, jer se ovaj dogovor odnosi na period od 20 godina, ali sve ukazuje na to da se svet opasno približava naznačenoj kritičnoj granici.
Ukoliko ipak dođe do globalnog zagrevanja koje prevazilazi dogovorenu strategiju u Parizu, naučnici predviđaju da će širom planete doći do odumiranja koralnih grebena i uništenja tih ekosistema, da će uslediti otapanje leda na Antarktiku i doći do porasta nivoa mora i okeana, kao i ozbiljnih posledica u sektoru poljoprivrede u nekim delovima sveta.
Ovakvo otopljavanje može dovesti do lančane reakcije negativnih bioloških i klimatskih promena na planeti koje će biti nepovratnog karaktera.