9
Od čitalačke večeri do neviđenog sukoba.
Poslednjih dana deo javnosti u Beogradu uzdrmao je skandal u koji su uključene feministkinje, trans aktivisti i aktivistkinje i Biblioteka grada Beograda.
Naime, u ponedeljak je trebalo da se održi čitalačko veče „Ženske solidarnosti“ na kojem je trebalo da se diskutuje o rodno kritičkom feminizmu, ali je ono iznenada otkazano.
Rodno kritički feminizam je složena tema koja je već duže vreme jako aktuelna u svetu i o kojoj se dosta raspravlja, ali je u Srbiji ona i dalje na nivou tabua što je ovaj događaj i dokazao.
Tri dana pred čitalačko veče, udruženje građana „Da se zna“, koje se bavi evidentiranjem nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama, kao i pružanjem pravne i psihološke podrške, uputilo je zahtev za otkazivanje događaja Biblioteci i javnosti.
Ovo udruženje je, pozivajući se na Zakon o zabrani diskriminacije koji „prepoznaje kategoriju rodnog identiteta kao osnov po kom se može vršiti diskriminacija,“ u svom dopisu objavljenom na portalu N1 navelo da Biblioteka kao „tako važna javna institucija ne bi smela da ugosti ovakav događaj“ jer se time „jasno podstiče netolerancija prema transrodnim osobama“ kao i da bi „u ime tobožnje slobode govora i borbe za ženska prava, raspirivale netrpeljivost prema jednoj već veoma ranjivoj i ugroženoj grupi.“
„Ženska solidarnost“ je nakon toga osudila sve organizacije, pojedinke i pojedince koji su od biblioteke tražili da otkaže njihov događaj, kao i odluku direktorke biblioteke Jasmine Ninkov da ga otkaže samo šest sati pre održavanja, tvrdeći da ta odluka predstavlja „čin nepoštovanja organizatorki, nepoštovanje vremena svih koji je trebalo da prisustvuju“, kao i da je biblioteka na taj način prekršila Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti i svoj statut.
„Čitalačko veče je za cilj imalo da doprinese promociji društvenih nauka, žena u društvenim naukama i naučnoj pismenosti po pitanju suprotstavljenih stavova o feminizmu i trans aktivizmu, odnosno konflikta između ženskih prava i trans prava“, objašnjava Nina Radulović, članica „Ženske solidarnosti“.
Ovaj događaj je trebalo da se zasniva na radovima dr Nade Sekulić, redovne profesorke na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i dr Ane Vuković, naučne saradnice Instituta društvenih nauka.
Nina ističe da je to bila „retka prilika i da autorke zadatih tekstova, obe renomirane naučnice, prisustvuju i doprinesu diskusiji.“
Aktivistkinje iz „Ženske solidarnosti“ su, pored toga, odbacile sve navode udruženja „Da se zna“ da bi njihovo književno veče “podsticalo netoleranciju prema transrodnim osobama”.
„Demantujemo optužbe udruženja građana ‘Da se zna’ koje je u svom dopisu iznelo nepotpune i netačne informacije o nama, našem radu i samom događaju bez ikakvih dokaza. Molimo njih i sve koji su im se pridružili da za svoje tvrdnje ponude dokaze sa našeg vebsajta ili izjave bilo koje članice u medijima. Sve ostale pozivamo da, za uvid u neke od naših stavova po ovom pitanju, pročitaju tekstove na našem vebsajtu pod rubrikom ‘Kritika roda'“, ističe Nina.
Ona kaže da konflikt između ženskih prava i trans prava ima direktne posledice na žene širom sveta kao i na žene u Srbiji.
„Pitanje roda — šta je rod i kako se borimo protiv njega — utiče na shvatanje ženske telesnosti, borbu protiv muškog nasilja, borbu za reproduktivna prava, slobodu izražavanja i okupljanja, itd. Na našem primeru, ovaj konflikt se odražava na mogućnost organizovanja; otud i miniranje naših protesta protiv relativizacije silovanja u medijima i protiv femicida, a i događaja o nasilju nad ženama koje smo organizovale a koji nisu u direktnoj vezi sa ovim pitanjem“, izjavljuje Nina.
Pročitajte više:
Biblioteka grada Beograda se takođe oglasila u šturom saopštenju izjavivši da je njihova institucija „uvek bila i uvek će biti otvorena za sve ranjive i diskriminisane grupe“ ali da su „usled reakcija različitih organizacija“ povodom održavanja čitalačke večeri, ipak odlučili da događaj otkažu.
Takođe su naglasili da je „svaka debata koja se odvija u okvirima naučnih tekstova koje su potpisali relevantni naučnici dobrodošla“ i pozvali oba udruženja na zajedničku tribinu „na kojoj mogu otvoreno javnosti da istaknu svoje stavove, ali kroz jednu mirnu teorijsku raspravu.“
Međutim, Nina tvrdi da ih biblioteka nije obavestila o detaljima zajedničke tribine.
„Mi smo osudile odluku Biblioteke grada Beograda koja je navela u svom saopštenju, šest sati pre nego što je događaj trebalo da se održi, da otkazuje čitalačko veče. Podleći pod pritiskom, zahtevima i neosnovanim optužbama nekog udruženja i pojedinaca predstavlja cenzuru nas koje smo već planirale da diskutujemo o suprotstavljenim perspektivama. Takođe, Biblioteka nas nije obavestila o detaljima alternativnog događaja, tako da nismo ni mogle da odbijemo ili prihvatimo učešće u debati.“
Neminovno je da ovaj skandal sa sobom nosi i mnoge posledice po njegove aktere, što nam je Nina i potvrdila.
„Neke od umešanih organizacija, pojedinaca i novinara nastavljaju sa lažnim optužbama o našim političkim stavovima na temu konflikta između ženskih prava i trans prava — nazivajući nas ‘Ženska fašistička solidarnost’ i ‘Ženska SSolidarnost’ čime relativizuju fašizam i nacizam ali i stvaraju atmosferu u kojoj je dozvoljeno da nam bilo ko upućuje mizogine uvrede i pretnje. Drugim rečima — mizoginija i nasilje nad ženama u novom ruhu. Takođe, neki od umešanih aktera su se oglašavali povodom slučaja proganjanja naše članice Jelene Riznić sa navodima da ona ne zaslužuje podršku i solidarnost jer je navodno transfobična“, napominje Nina.
Pročitajte više:
Prof. dr Nada Sekulić, koja je trebalo da prisustvuje čitalačkoj večeri, takođe je poslala pismo direktorki Biblioteke grada Beograda Jasmini Ninkov, u kom navodi da direktorka i njeni podorganizatori očigledno nisu upoznati sa učesnicima i njihovim radom, već su se „bez proveravanja rukovodili isključivo mišljenjem organizacije koja je zahtevala zabranu tog skupa, ukazavši im blanko poverenje iz razloga koji su njoj nepoznati i u koje neće ulaziti“.
„Želela bih da Vam skrenem pažnju da su pitanja o pravima žena na osnovu polnosti veoma kompleksna i u naučnom i u političkom smislu i da je sasvim neosnovano očekivati da bi morao da postoji konsenzus o tim pitanjima“, ističe profesorka u pismu.
Ona takođe dodaje da „poziv na direktno sučeljavanje ‘Ženske solidarnosti’ i trans grupa u Biblioteci grada Beograda u cilju obezbeđivanja navodne ‘objektivnosti’, umesto skupa na kome je trebalo da se govori na akademski način o tim pitanjima, smatra zaista uvredljivim, te sa žaljenjem može da kaže da se takvim činom Biblioteka grada Beograda aktivno uključila u polemiku o tom pitanju na način koji nije primeren toj instituciji, stavljajući se politički na jednu stranu u toj polemici bez argumenata i traljavo, bez temeljnog upoznavanja sa temom.“
Profesorka je prihvatila poziv „Ženske solidarnosti“ da dođe „zato što je to organizacija koja se bavi važnim pitanjima koja se odnose na prava žena“.
„Prihvatila sam da govorim o ovoj zapaljivoj temi na čitalačkom skupu upravo zato što je trebalo da se skup održi u biblioteci, jer ne želim da se s bilo kim tučem dok iznosim svoja mišljenja. Umesto toga, onemogućeno mi je da bilo šta kažem, što je stvarno poražavajuće i može da doprinese samo jačanju animoziteta i snižavanju nivoa raspravljanja o ovim temama“, zaključuje profesorka u pismu.
Redakcija portala Nova.rs kontaktirala je sa upravom Biblioteke grada Beograda, iz čije marketing službe su pristali da odgovore na pitanja ali su ipak ustuknuli kada su ih čuli, nakon čega su predložili da u roku od „sat, dva“ pošalju odgovor mejlom. Odgovor do trenutka objavljivanja teksta nije stigao, a Biblioteka se na naše telefonske pozive više nije odazivala.
Udruženje „Da se zna“ takođe nije odgovorilo na pitanja koja smo im uputili.
***
Bonus video: Podcast „Život na srpskom“ – Ženska solidarnost
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
