Kako je izgledao dan na Islandu u kojem su sve žene – uključujući i premijerku – stupile u štrajk

Oko 25.000 žena i nebinarnih ljudi širom Islanda, uključujući premijerku, u utorak su obustavili rad – i plaćeni i neplaćeni – u prvom štrajku te vrste u gotovo pola veka. „Kvenafri" ili slobodan dan za žene proglašen je u znak protesta zbog rodne razlike u platama i rodno zasnovanog nasilja.Desetine hiljada žena na Islandu nisu se pojavile na poslu zbog nejednakih plata muškaraca i žena i rodno zasnovanog nasilja, a protestu se pridružila i premijerka ove zemlje Katrin Jakobsdotir."Još nismo dostigli naše ciljeve pune rodne ravnopravnosti i još uvek se bavimo rodno zasnovanim jazom u platama, što je neprihvatljivo u 2023. godini", izjavila je islandska premijerka za sajt mbl.is i dodala da će ostati kod kuće u sklopu protestnog „slobodnog dana za žene“, a i druge žene u njenom kabinetu učinile su isto, prenosi AP.

Posebno su pogođene oblasti poput zdravstva i obrazovanja, u kojima žene čine većinu radne snage. Neke predškolske ustanove i osnovne škole su zatvorene, dok druge, otvorene, rade u manjem kapacitetu. Zatvoreno je i nekoliko muzeja, gradskih biblioteka i zooloških vrtova.Žene i nebinarni ljudi juče su odbili plaćene i neplaćene poslove – uključujući kućne poslove.Predstavnici islandskog školstva i zdravstva – sektora u kojima većinu zaposlenih čine žene – rekli su da će biti teško pogođeni protestom, a islandski nacionalni TV i radio operater RUV ograničio je emitovanje.

Jučerašnji štrajk na Islandu je najveći od 24. oktobra 1975. godine kada je 90 odsto žena odbilo da radi, čisti ili čuva decu kako bi izrazile nezadovoljstvo zbog diskriminacije na radnom mestu. Island je 1976. godine doneo zakon koji garantuje jednaka prava bez obzira na pol.Uprkos tome što se smatra globalnim liderom po pitanju rodne ravnopravnosti, 14. godinu zaredom zauzima prvo mesto na Svetskom ekonomskom forumu za 2023. godinu zaredom, u nekim profesijama žene na Islandu i dalje zarađuju 21% manje od muškaraca, a više od 40% žena ima problema sa rodnim razlikama ili trpi seksualno nasilje.

„O nama se priča, o Islandu se priča, kao da je raj jednakosti“, rekla je Freja Štajngrimsdotir, jedna od organizatorki štrajka i direktorka komunikacija BSRB-a, islandske federacije javnih radnika. „Ali raj jednakosti ne bi trebalo da ima jaz u platama od 21% i da 40% žena tokom svog života doživljava rodno zasnovano ili seksualno nasilje. To nije ono čemu žene širom sveta teže", piše theguardian.com.Imajući svest o globalnoj reputaciji koju ima, Island ima odgovornost da se „postara da ispuni ta očekivanja“, rekla je Štajngrimsdotir.Organizatori štrajka takođe kažu da su poslovi koji se tradicionalno povezuju sa ženama, kao što su čišćenje i nega, i dalje potcenjeni i potplaćeni.„Treća smena je stvarna, žene štrajkuju, ali „hajde da se uverimo da će sve funkcionisati glatko“ jeste mentalitet u kojem smo se zaglavili i iz kojeg moramo da izađemo“, rekla je Freja Štajngrimsdotir. „Jedan dan to nije naš problem, pa nemojmo pokušavati da im olakšamo.“Žene Islanda na jedan dan su pokazale kako izgleda zemlja kad ne dođu na posao.

BONUS VIDEO: