1
Šta je najpametnije reći u ovom užasnom trenutku?
Kada se desi nešto nezamislivo strašno, poput današnje pucnjave u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, posle prvobitnog šoka i straha, postavlja se i pitanje – šta roditelji mogu i treba da kažu svojoj deci u takvim situacijama.
Ono što viđamo u vestima koje povremeno dođu sa Zapada, posebno iz Amerike, nažalost desilo se i u Srbiji – masovna pucnjava u školi sa tragičnim ishodom.
U toj atmosferi potpunog potonuća roditelji moraju da smisle kako da razgovaraju sa svojom decom o nasilju koje se desilo.
Ne postoji jedan način da se pristupi takvim tragedijama, a način na koji roditelji prilaze svom detetu zavisi i od uzrasta i temperamenta deteta. Američka psihijatrijska asocijacija i Američka akademija za pedijatriju preporučuju izbegavanje ove teme sa decom dok ne dostignu određenu starost — oko osam godina, ali opet sve zavisi od deteta.
„Ako to direktno ne utiče na vašu porodicu, deca mlađa od osam godina ne moraju da čuju za tako nešto. Ali roditelji bi trebalo da razgovaraju sa svojom mlađom decom o masovnim pucnjavama ako su ona u riziku da to čuju od drugih“, rekla je dr Debora Gilboa, ekspertkinja za roditeljstvo, a prenosi today.com.
Iako se saveti razlikuju u zavisnosti od uzrasta, Gilboa daje opštu preporuku za sve roditelje za ovakve užasne situacije.
„Prvo, morate da pazite na svoje ponašanje i svoju reakciju na taj događaj. Ono što radite će uticati na dete više od onoga što kažete. Vrlo je važno da vaša prva reakcija bude daleko od deteta“, kaže Gilboa i daja konkretne primere za razgovor sa decom različitog uzrasta.
Što se tiče male dece, Gilboa preporučuje roditeljima da im daju objašnjenje u vidu kratke priče – od samo jedne rečenice. Ta priča treba da bude jednostavna i da prenese njihova uverenja. Možda roditelji žele da njihova deca znaju da je loša osoba povredila nekog ili da je neko sa teškom bolešću bio ljut i povredio druge.
„Za dete mlađe od šest godina to treba da bude objašnjenje u jednoj rečenici. Pokušajte da se fokusirate na pozitivne stvari, kao što su junaci u toj priči koja se desila.“
Opet, roditelji treba da odluče o poruci koju žele da prenesu detetu. Deca u nižim razredima osnovne škole će postavljati mnogo više pitanja od predškolaca i roditelji treba da odluče koliko žele da podele sa njima.
Gilboa naglašava da roditelji treba da zaštite svoju decu od fotografija i vesti o nemilom događaju jer će te slike ona u suprotnom dugo pamtiti, mnogo duže nego reči.
Ako deca ipak vide slike, Gilboa preporučuje roditeljima da pokažu deci neke pozitivne fotografije kako bi što je više moguće poništili efekat onih prvih.
„Probajte da izbalansirate sve tako što ćete možda istaći pozitivne i hrabre ljude koji su požurili da pomognu“, rekla je ona.
Pročitajte još:
Započnite razgovor tako što ćete pitati svoje dete da li je čulo za pucnjavu koja se desila.
„Kod ovako teških tema za početak pitajte dete kako se oseća u vezi sa tim“, rekla je Gilboa.
Ako jeste čulo šta se desilo, poslušajte njegova osećanja, a ako nije, roditelji imaju priliku da podele svoja uverenja sa detetom i ujedno prodube odnos sa njim.
„To može da postane odličan razgovor o vašem i detetovom pogledu na sistem vrednosti“, rekla je ona.
Gilboa i za tinejdžere kaže da ih prvo treba pitati da li su čuli za najnoviju tragediju i da im dozvole da podele svoja osećanja. Ali tinejdžeri će očekivati više.
„Tinejdžeri traže ono što se krije iza, traže rešenja, a današnja generacija veruje u saradnju i socijalnu pravdu. Možete ih pitati tim povodom – šta bi voleo da uradiš, šta možemo zajedno. Podučavanje tinejdžera da rade na promeni pomoći će im da budu otporniji na ono što se dešava“, rekla je ona.
Gilboa naglašava i da roditelji i dalje moraju da slušaju osećanja svojih tinejdžera i pokažu empatiju.
„Mislim da kod svakoga akcija čini da se osećamo efikasnim. Ono što želimo da naša deca urade kada vide da nešto nije u redu je da pokušamo da to popravimo.“
