25
Na mreži X povela se rasprava o tome da li žene treba same da sipaju gorivo ili ne, a mi smo pitali i dve Beograđanke za mišljenje na ovu temu.
Ženska samostalnost predstavlja i dan danas jednu od „osetljivih“ tema za razgovor. S koje god strane da sagledamo, nekako završimo na osuđeničkoj klupi, bilo da su nam sudije ženskog ili muškog pola.
Komentari o „prenemaganju“ i izrugljivanje onih koje kažu da mogu sve same, kritike na račun onih koje previše rade, ali i onih koje su odabrale da ostanu kod kuće, prekor za one koje ne žele da rađaju, kao i za one koje se odliče na jedno ili petoro – samo su neke od stavki koje se uzimaju u obzir pri proceni „krivice“. A tu su i mnogo sitnije stvari i situacije koje ponekad izazovu totalni haos.
Tako se desilo i s pitanjem da li žene treba same da sipaju gorivo. Odnosno, formulacija ove dileme je osvanula kao post na mreži X i izgleda ovako:
„Često na benzinskoj pumpi vidim da žene, devojke, otvore čep za rezervoar i čekaju da im zaposleni sipa gorivo. Toliko često da se ne sećam da li sam ikad video žensku osobu da je sebi sipala gorivo. Malopre sam zbog toga čekao u redu. Jel to neki blam sipati sebi gorivo?“
Među skoro 300 komentara, neke od žena su odlučile da objasne zašto ne sipaju same gorivo.
„Čoveče – NE UMEMO! Uvek se plašim da će da prelije i da će onda pumpa da eskplodira zbog mene i da da će stradaju nevini ljudi koji sede u kolima iza nesvesni šta im se sprema. Neka hvala, sačekaću radnika“, objasnila je jedna korisnica.
„Meni je lepa ta pažnja prema ženama. Zaposleni obično sami primete i priđu“.
„Uvek na pumpi sačekam da mi sipaju gorivo, auto perem u autoperionicama, ne koristim automatsku kasu. Jednostavno, poštujem nečiji rad, biću nesposobnija nego što jesam jer ne želim da se sve pretvori u automate. Mnogo mi je lepše da sačekam radnika, pozdravim ga i budem uslužena.“
Ipak, javile su se i one koje ovo rade same.
„Ja sam pre neki dan sipala gorivo, zaključala rezervoar i pošla da platim, a pumpadžija mi kaže: „Svaka čast gospođo, to 90% muškaraca ne zna da uradi“. I šta ćemo sad?
„Nije blam, kao što pretpostavljam da Vama nije blam da uvijete sarmu. Radim i jedno i drugo, a nekad mi je jednostavno lakše da ljudi sa pumpe sipaju i častim ih jer dok platim sve je gotovo. Stvar izbora kao i sve.“
Na ovu temu su se osvrnuli i radnici sa pumpe i preneli lična iskustva.
„Radim na benziskij pumpi, pa govorim iz iskustva, sve više je žena koje same sipaju gorivo, čak i obavljaju ostale radnje oko vozila. Takođe, ima dosta muškaraca koji čak ni ne otvore poklopac i čep“.
„Dosta dugo sam radio na pumpama i kao točioc i kasir i kao šef. Smatram (to je moje lično mišljenje) da je sipanje goriva ženama vozačima jedan lep gest. Na mnogim pumpama pištolji za točenje su umašćeni gorivom. Nije lepo da dami smrde ruke na naftu ili benzin.“
Mi smo za objašnjenje pitali dve Beograđanke suprotstavljenih stavova kad je u pitanju sipanje goriva na pumpi. Evo šta kažu.
U životu sam bila sama svoj majstor za prokuvala kola, gume, licne, krečenja, trimere, kosilice, sitne popravke po kući, gledala sam gomilu jutjub videa “how to” I hvala tati internetu na svemu što mi je omogućio da mogu. Kad sam počela da vozim, sa 18 godina, nisam znala da će me život odvesti u tom pravcu, ali sam još tada obećala sebi da je jedina stvar koju nikada neću raditi – točenje goriva. Imam ruke, ali eto neću! To je zapravo jedina isključivost, kretenski princip koji sam sebi dozvolila i koliko god nekom iracionalan, glup bio – moj je. Ako je neko morao da nauči da piči kroz život samostalno, to sam ja, ali neću da sipam gorivo! Čovek prima platu da toči, kao što je ja primam za svoj posao. Čovek koji toči od mene skoro uvek dobije bakšiš za svoju ljubaznost. Točenje goriva je jedina varijanta u kojoj neću da prljam ruke, to je moj hir i potpuno me ne dotiče izraz lica onog što me iza zaprepašćeno gleda što stojim pored “pištolja” i strpljivo čekam. Ja imam ta dva minuta vremena, a vi ako nemate – ili stanite na drugi broj ili – samo izvolite.
Jutros mi je na benzinskoj pumpi prišao nasmejani radnik i sipao gorivo. Posle mi je očistio šoferku i dobio bakšiš, a da nije prišao (a ne priđu 80% vremena jer je gužva) sama bih sebi sipala gorivo. Nikada mi nije bilo jasno u čemu je problem kod ljudi koji čekaju nekad i po 10-15 minuta da neko priđe da uradi sledeće – otvori poklopac rezervoara, odvrne čep, uzme „pipu“, stavi je u otvor, pritisne dugme i drži ga pritisnuto dok ne sipa onoliko koliko želi. Vidim na X-u da ovih dana imamo raspravu „za“ i „protiv“ toga da sami sipamo gorivo, a meni to zvuči kao rasprava o tome da li ili ne sami sebe treba da nahranimo ili treba da sedimo za trpezarijskim stolom i čekamo da to neko drugi uradi umesto nas.
Možete li sebe da zamislite kako ste se spremili za posao, spremili decu za vrtić/školu, prošetali kuče, prostrli veš, ispeglali košulju, poslali možda i poneki mejl koji ne mora da čeka da stignete u kancelariju, a onda seli za trpezarijski sto ili šank i strpljivo čekate neku nepoznatu osobu da dođe, donese ovsenu kašu sa chia semenkama i smrznutim malinama i nahrani vas, kašiku po kašiku? Sedite tako s rukama skrštenim u krilu ili držeći telefon i strpljivo otvarate usta dok ne pojedete svoj obrok? Onda se zahvalite, izađete iz kuće i odete svojim poslom?
Ako to ne radite i ne možete sebe da zamislite kako vas neko hrani kašikom, onda nemojte da stojite na pumpi pored automobila kao osoba s oduzetom poslovnom sposobnošću, nego sipajte to gorivo, platite ga, i potrudite se da potrošite minimum svog i tuđeg vremena.
Nećete osećati ponos, možda ćete se samo osećati manje bespomoćno ili ćete ljudima oko sebe izgledati manje čudno.
Ako može Kim Kardašijan, možete i vi.
A šta vi mislite?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
