19
Ako želite posetiti Fugerei, moraćete da platite ulaznicu čija je cena četiri puta veća od godišnje kirije za stan...
Došao čovek kod sveštenika na ispovest. „Oče, grešio sam. Tokom Drugog svetskog rata skrivao sam čoveka u podrumu.“ Sveštenik odgovara: „Pa to nije greh!“ Na to će ovaj: „Znam, ali sam mu naplaćivao stanarinu.“ Sveštenik se počeša po glavi i kaže: „To baš i nije u redu, ali ako si mu spasio život, gresi su ti oprošteni.“ Čovek izlazi srećan, ali se još jednom okrene: „Oče, mogu li vas još nešto pitati?“ „Naravno“, odgovara sveštenik. „Mislite li da treba da mu priznam da je rat završen?“
Ovaj zločesti vic možda najbolje opisuje ludilo s cenama nekretnina u mnogim drugim evropskim metropolama. Ko god je tražio stan u Berlinu, Beogradu, Dablinu, Parizu, ali i Zagrebu, zna koliko je to teško.
Ipak, postoje i potpuno drugačiji primeri. Premda zvuče kao da su ispali iz rubrike „verovali ili ne“, potiču iz stvarnog života. Tačnije, iz idiličnog nemačkog naselja Fugerei, gde se cena najma stana nije promenila još od 16. veka i iznosi 88 centi godišnje.
Naselje iz snova nalazi se u bavarskom gradu Augzburgu, jednom od najstarijih gradova Nemačke, što potvrđuje i njegovo ime: osnovano je po odredbi rimskog cara Avgusta kao vojni logor. Već tada ovde je živelo oko 10.000 ljudi, a ubrzo će postati jedan od najvećih gradova Svetog rimskog carstva.
Bio je centar trgovine, industrije i proizvodnje tkanina, umetnička oaza za mnoge slikare i muzičare, rodno mesto posebnog rokoko stila prozvanog „augsburški stil“, a njegov sistem vodosnabdevanja upisan je na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi.
Iako prosperitetan, grad je imao i svoj deo siromašnih građana. Njima je pomogla moćna i uticajna bankarska porodica Fugger, koja je u 16. veku uložila novac u izgradnju posebnog naselja Fugerei za manje imućne građane. Među njima su bile udovice, beskućnici i osiromašeni zanatlije, ali ne i prosjaci.
Da bi postali stanovnici Fugereija, morali su ispuniti nekoliko uslova: provesti najmanje dve godine života u Augzburgu, biti katoličke veroispovesti i imati dokaz o nekažnjavanju. Zanimljivo je da je jedan od stanovnika bio i pradeda slavnog Mocarta, kome je danas u čast postavljena spomen-ploča.
Stanovnici naselja plaćali su godišnji najam zakladi u iznosu od svega 88 centi, a uz to su bili dužni da „odrade“ tri molitve dnevno za članove porodice Fugger i da obavljaju poslove u zajednici na pola radnog vremena. Velika pažnja se pridavala duhu zajedništva i solidarnosti, što se oseća i danas. Stanovnici međusobno pomažu jedni drugima, obavljajući usluge i družeći se.
Tako je Fugerei postao najstarije socijalno naselje na svetu. No, za one koji bi možda zloupotrebili tuđu dobru volju, važno je napomenuti: osnovni princip pomaganja stanovnicima je da im se pomogne da pomognu sami sebi. Dakle, dok ne stanu na svoje noge i ne budu u stanju da se isele, ustupajući mesto onima kojima je potrebnije.
Danas naselje broji sedamdesetak kuća, tj. oko 150 stanova. Površina stanova iznosi oko 60 kvadratnih metara, a oni u prizemlju imaju i pripadajuće dvorište. Ovaj grad u gradu od srednjeg veka opasan je zidinama i ima pet vrata koja se i danas zaključavaju svake večeri. Za posetioce su ovde uređeni muzej i suvenirnica, navodi Punkufer.
Ako želite posetiti Fugerei, moraćete da platite ulaznicu čija je cena osam puta veća od godišnje kirije za stan – dakle, moraćete izdvojiti čak 8 evra!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
