0
Pesma zvuči kao stara, narodna, izvodi se na događajima od državnog značaja, a postala je viralna kada je zabranjena - iz inata.
Danas gotovo da ne postoji osoba u Srbiji koja nije čula pesmu „Veseli se srpski rode“ – koja se izvodi o državnim praznicima Srbije, a koju pevaju sportisti kada slave svoje pobede.
Neko bi rekao da je ta pesma, poznata širom regiona – stara pesma koju je neko našao i osvežio, ali nije tako. Malo ko zna kako je nastala, retko ko zna liriku, ali o njoj vladaju dva suprotstavljena mišljenja i izaziva kontroverze, neki su na nju ponosni, drugima mnogo smeta, dok onim neutralnim ništa tu nije jasno.
Tako je ovih dana na platformi X stručnjak za digitalni marketing Zoran Torbica napisao tvit koji je izazvao sukob na mrežama:
„Može li neko da mi objasni pesmu ‘Veseli se srpski rode‘. Da li se pesma odnosi na Srbiju ili Kosovo? Zašto se nabrajaju Obilići kada je Miloš Obilić kao i Marko Kraljević mitska ličnost? Kakve veze imaju Petrovići kada je to crnogorska dinastija? Šta će Lazar kada je on Kruševac?“, zapita se Torbica i sudeći po komentarima, zamerio se velikom delu srpskog roda, pa nastavlja: „I na posletku gde su tu Obrenovići i Karađorđevići kao dve najznačajnije dinastije? Ko je pisao pesmu nije prošao pored kabineta istorije i geografije, uostalom kao i većina patriJota.“
Većina je počela da ga naziva „drugosrbijancem“, usledili su komentari tipa:
„Ideš na blok zbog ovoga. Ne samo zato što si maliciozan. Već zato što svoje neznanje projektuješ na druge. Pritom nisi svestan koliko si se nalupetao. Ubeđen si da o srpskoj istoriji znaš više od autora pesme, đakona Ivana Crnogorčevića. Čist Daning-Krugerov efekat, pojačan drugosrbijanskim kompleksima. Tuga.“
Nekom ko nije koncenrtisano preslušao pesmu i čuo liriku, te ko ne zna kontekst, mogao bi se naći u čudu i zapitati se šta je ovo sad. Zato smo odlučili da odvojimo uvce i vreme, pročitamo stihove i refren i pozovemo kompetentne ljude sa oba kraja nove srpske polarizovanosti.
Većini ljudi dostupan je podatak kada je tačno nastala ova „stara“ pesma. Iako je već stekla status srpske pseudohimne – ta pesma je zapravo nastala nedavno, napisao ju je đakon Ivan Crnogorčević, a izvela njegova supruga, popadija i pevačica duhovne i etno muzike Danica Crnogorčević. Numera je nastala neočekivano, „dok je Ivan čekao Danicu da izađe iz porodilišta sa bebom Kasijanom“. I prvi put je izvedena na Vidovdan 28. juna 2019.
Ovo je lirika pesme:
„Veseli se srpski rode
Ogrijalo Sunce sa Kosova polja ravna
Zasijale svetinje iz vremena davna
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije
Odjeknula zvona sa starih Dečana
Ovo je zemlja Lazara i Stefana
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nеk se srpski barjak vije od Prizrena do Rumijе
Ovdje su grobovi slavnih predaka
Što odbraniše svetu vjeru od Turaka
A ti
Veseli se srpski rode, srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića, Obilića, Petrovića
I zbog slavne Gračanice, Studenice, Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije.“
A da bismo razumeli rat koji je pokrenuo gorepomenuti tvit, pozvali smo još jednog kompetetntnog stručnjaka Milivoja Bešlina, istoričara i višeg naučnog saradnika Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, a on nam je dao svoj ključ u kom pesmu treba analizirati i razumeti:
„Kada je reč o toj pesmi, potpuno je nebitna bilo kakva istorijska argumentacija jer pesma nije istorijska. To nije nikakva stara pesma, ona je nastala sada, u našoj savremenosti, sa jasnim političkim ciljem. Da li su i u kojoj meri u njenom pisanju učestvovale službe bezbednosti, to je teško reći, ali da su te iste službe bezbednosti uticale u njenom rasprostiranju, to je jasno. Pesma je po svojoj prirodi ekstremistička, ona poziva na novi rat, na agresiju, na negiranje kulturnog i svakog drugog nacionalnog identiteta našeg suseda, vrlo jasno ima zavojevački karakter pošto pominje toponime u susednim državama, s idejom da će se to kad-tad ponovo naći u okvirima nekakve Srbije. Po svojoj prirodi, pesma je revanšistička, i ona je trebalo da bude popularna pratnja onome što su režimske ideje srpskog sveta. Pesma je posebno rasprostirana za vreme litija u Crnoj Gori. U pitanju je jedna ozbiljna politička diverzija, koja nema nikakve veze ni sa muzikom ni sa umetnošću i treba da doprinese destabilnosti u regionu.“
Bešlin podseća da je i ranije bilo pesama u službi političke diverzije, te podseća na „Hriste bože“ iz „Boja na Kosovu“, koja zvuči kao da je iz srednjeg veka, a koja je pratila Miloševićevu kosovsku politiku.
S druge strane, Milan Bajić, nastavnik istorije i direktor beogradske Osnovne škole „Josif Pančić“ smatra da ta pesma, na osnovu svega što je u njoj pomenuto, ne sadrži ništa sporno, te da je u kontekstu zbivanja u vreme kada je nastala „sasvim korektna“ i da je „poslužila svrsi“.
„Pesme takvog sadržaja ima svaki narod, svaki narod koji je stvaran od 19. veka, svaka nacija koja ima neku tradiciju. Iako novog datuma, ona se ukopila u date događaje, stekla je popularnost tokom događaja u Crnoj Gori, koji su bili neshvatljivi za 21. vek kada je reč o čitavom jednom narodu i nedemokratskom odnosu prema njemu, kada su se tamošnje vlasti služile faslisfikatima, pretnjama, ucenama, podmićivanjem… Usledila je tada reakcija našeg naroda, sasvim opravdana“, priča nam nastavnik Bajić i naglašava da nije niti desničar niti antievropejac, pa se onda vraća na stihove pesme i na dinastije koje su u pesmi pominju:
„Istorijski je veoma jasno da su Petrovići srpska dinastija. Vi u cilju stvaranja nekih istorijskih obmana ili stvaranja novog identiteta možete da falsifikujete činjenice. Jasno je da su Petrovići srpska dinastija, jasno je da se pominje Metohija, da se pominje Rumija. Istorijski je jedan period deo Kosova i Metohije, konkretno Metohija, bio u sastavu Crne Gore, jedan deo srpskog naroda koji je živeo u Crnoj Gori sa tog prostora je odlazio zbog pritiska i nesnosnih uslova života. Ni sa te strane ništa nije sporno“, ističe Bajić.
Takođe, ovaj nastavnik istorije kaže da postoji nekoliko izvora koji govore o ličnosti Obilića, koji se pominje u pesmi: „Ono što jeste nesporno, takav čovek je postojao, takođe je nesporno i to što nema baš sasvim dovoljno istorijskih dokaza ili izvora koji bi nam sastavili čitavu priču o njemu. Nesporno je da se žrtvovao u teškom trenutku čuvene kosovske bitke i pokušao da je preokrene. Ne znam zašto bi on sada u 21. veku bio neki problem i zašto bi nekog iritirao. Kada se nacija nađe u teškoj situaciji, pominju se neki ljudi koji su svojom žrtvom pokušavali da uspore malo Otomansku imperiju koja je harala Evropom.“
Još jedan stih koji posebno iritira tviteraše jeste i ovaj: „nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije“.
„Prizren je bio potpuno nesporna srpska teritorija, i po međunarodnim ugovorima posle Balkanskih ratova, teritorija KiM bila je podeljena između dve srpske države. To ne pričam kao neki nacionalista, to je činjenica, a Metohija i sam Prizren pripao je Crnoj Gori, tako da ako se vije neki barjak u jednoj državi, a tad je bio u Crnoj Gori, ne znam zašto bi to nekom bolo oči i zašto bi to bio problem, da se srpski barjak vije do Rumije, koja se nalazi iznad Bara i Sutomora. Prizren je nekad bio prestoni carski grad. Kao čovek koji je odan slobodi i demokratiji, evropskim vrednostima, ne znam zašto neko ima potrebu da vandalizuje pesmu koja nije izazvala nikakvo nasilje“, kaže nam profesor Bajić i naglašava da ne zna kome može da smeta pesma koja se pušta kad igra srpska reprezentacija.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
