14
Sa čime se sve susreću radnici u kladionici, kakav je zapravo njihov posao i kakva sve iskustva imaju svaki dan?
Jeste li se ikada zapitali kako je raditi u kladionici? Sa čim se ti ljudi svakodnevno susreću, kakve mušterije im dolaze, šta sve dožive? To za Nova.rs priča jedna radnica iz manjeg grada u unutrašnjosti Srbije.
„Evo baš nedavno mi se desilo da igrač uplati 100 evra na nalog (onlajn klađenje), prokocka ih, izgubi i onda od mene, radnice, traži 100 dinara da kupi hleb. Sačeka tri, četiri minuta, sastavi tiket i od tih istih 100 dinara uplati taj novi tiket“, priča devojka koja u kladionici radi sedam godina.
Ljudi koji dolaze kod nje u lokal po pravilu su zavisni od kocke, bilo da su to tiketi za fudbalske utakmice, slot mašine, rulet… I jasno se vidi promena u njihovom ponašanju kad gube i kad dobijaju.
„Igrač dobije veću sumu novca i ostavi mi bakšiš, a onda izgubi sve što je dobio, pa traži taj isti bakšiš da mu se vrati.“
To je još i manja neprijatnost kakvih sve ima.
„Jedan mi je pretio da će da mi otme novčanik sa parama jer nisam htela da mu uključim aparat na ler.“
Dešavaju su neretko i scene kada obezbeđenje mora da reaguje.
„Čovek koji ima psihijatrijsku dijagnozu stalno je dolazio u kladionicu, a tim što je na početku bio normalan. Posle smo ukapirali da je tada bio pokriven terapijom. E kada je počeo da preskače terapiju, postao je agresivan. U lokalu nas je gađao listama, pokušavao da uđe iza pulta i udari mene i koleginice, vređao konstanstno. Policiju smo pozivali više puta, ali problem je bio što niko nije znao šta će s njim i za koju je ustanovu. Obezbeđenje ga je izbacivalo više puta, ali bezuspešno. Čak je jednom pod halucinacijama optužio koleginicu da mu je ušla u stan i ukrala neke slike. Takođe je nudio posao u njegovoj nepostojećoj garaži da se naplaćuje parking. Na kraju je ipak završio u psihijatrijskoj bolnici.“
Pročitajte još:
Naša sagovornica priča i da se oni koji dolaze u kladionicu često žale na život.
„Jednom mi se čovek žalio jer ga je žena ostavila i odvela dete pošto se on kocka, nije mogla to da trpi. Pričao dugo o porodici, o detinjstvu, o tome kako zapravo imaju novca, kako će on da se promeni, ali eto ne može sve odjednom…“
Priča i da u kladionicu dolaze ljudi svih starosnih grupa.
„Mnoga maloletna deca pokušaju da dođu i onda ih izbacujemo napolje. Ljudi u penziji, njih je dosta, kao i onih u sredjnim godinama… Uglavnom svi koji dolaze imaju porodicu, ali mislim da su to disfunkcionalni odnosi jer nije normalno ovde provesti po osam sati i više svaki dan. Neki dolaze i više puta dnevno. Svi oni zapostavljaju lični život, nezainteresovani su za sve drugo. I 90 odsto njih je u kreditima, dugovima. Zato odlaze u inostranstvo da rade da bi vratili dugove. Onda se vrate i opet po ceo dan ovde sede.“
I ima li ičeg pozitivnog u tom njenom poslu?
„Jedino u ovom poslu što je pozitivno su pare i bakšiš. Drugo ništa. Najteže mi je gledati iste ljude svaki dan, kako propadaju. Nije mi želja da nastavim da ovo radim, ali živimo u maloj sredini gde je moja plata među najvećima. A šta ću drugo da radim, za sada ne znam.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
