41
"Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice".
Sajt „Mala biblioteka“ iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira najlepša nova srpska reč. Takmičenje je počelo u maju i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog.
Urednik stranice Veljko Žižić rekao je za “Novosti“ da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bile zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.
“Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad iz rasejanja mi posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja engleski dobro govore, umesto „obrazovanje“ izgovorim reč „edukacija“. I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana“, pojasnio je Žižić.
Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a Žižić je naveo neke od njih: “Iz Australije smo dobili „skupi-krpi“. Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao ovom rečju: „svetlozarje“ uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči – svetlo i zarje i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete… ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stiga reč „naduvenica“, za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim.“
Pročitajte još:
Veljko Žižić naglašava da se naš jezik govori u više od sto zemalja na svetu, pa je dostignuće povezati sve te zajednice jednom temom.
“Zato nas izuzetno zanima da dobijamo prijave sa svih strana sveta, od Kanade, SAD, Australije, do Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih predela bivše Jugoslavije“, kaže on.
Žižić je istakao da je „Mala biblioteka“ mali, neprofitni sajt, koji služi za negovanje srpskog jezika. Nastao je kao rezultat rada pri crkvenoj školi u Londonu, gde je napravljena prava biblioteku za decu. Sajt je dobio i Zmajevu nagradu.
Dodela nagrada za pobedničku reč očekuje se 15. oktobra, u Beogradu ili u Londonu. Pobednik će biti nagrađen sa 600 evra, druga nagrada je 400 evra i treća 200 evra. Svako može poslati pet predloga.
Uz svaku reč treba poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči. Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku. Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku. Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što: (a) Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, i (b) Ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd… Sva pravila se nalaze na stranici “Male biblioteke“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
