Foto: Philip Toscano / PA Images / Serhii Milientiev / Panthermedia / Profimedia

U svojim poslednjim danima, Stiven Hoking bio je posvećen istraživanju jednog od najzagonetnijih pitanja u fizici: postojanju paralelnih univerzuma.

Stiven Hoking je decenijama bio zaintrigiran temom o paralelnim univerzumima, a svoje poslednje dane proveo je usavršavajući teorije o tome kako paralelni univerzumi mogu da koegzistiraju sa našim svetom – u skladu sa zakonima fizike. Hokingov poslednji rad, „Gladak izlaz iz večne inflacije,“ koji je ažuriran deset dana pre njegove smrti, pruža uvid u njegovu istrajnu radoznalost i rigorozno traganje za nepoznatim.

Potraga za paralelnim univerzumima

Paralelni univerzumi Foto: VICTOR HABBICK VISIONS / Sciencephoto / Profimedia

Koncept paralelnih univerzuma, ili „multiverzuma,“ sugeriše da beskonačan broj univerzuma postoji uporedo s našim, svaki sa sopstvenom, jedinstvenom realnošću. Iako ova ideja nije nova, Hokingovo istraživanje je bilo revolucionarno u pokušaju pronalaženja dokaza o postojanju drugih univerzuma. Njegov rad istražuje mogućnost da se dokazi o paralelnim univerzumima mogu pronaći u blagim tragovima radijacije nastalim tokom formiranja ranog univerzuma. Međutim, posmatranje takvih udaljenih fenomena zahtevalo bi veoma naprednu tehnologiju, piše „Digitimed„.

Pročitajte još

Hokingova teorija bila je usmerena na odjeke pozadinske radijacije, vrstu kosmičkog „fosila“ preostalog od Velikog praska. Predložio je da bi svemirske sonde mogle jednog dana biti poslate na misije u duboki svemir kako bi otkrile  tragove i efikasno pretražile univerzum u potrazi za znakovima drugih realnosti. Ako bi ovo istraživanje bilo uspešno, moglo bi pružiti dokaze o paralelnim univerzumima i dokazati da je naš univerzum samo deo ogromnog multiverzuma.

Tragovi iz kosmosa i hladna tačka

Ilustracija paralelnog univerzuma Foto: LIONEL BRET/EURELIOS / Sciencephoto / Profimedia

Hokingov rad nadovezuje se na ranija otkrića koja nagoveštavaju postojanje drugih univerzuma. U poslednjih nekoliko godina, naučnici su primetili neobičnu „hladnu tačku“ u svemiru koja zbunjuje istraživače. Ova anomalija je oblast gde su temperature nešto niže nego nego što se očekuje, a jedna teorija sugeriše da bi to mogao biti „ožiljak“ nastao sudarom našeg univerzuma sa drugim. Iako je ovo nagađanje i izvan dosega trenutne nauke, ono dodatno podstiče interesovanje za paralelne univerzume.

Uprkos intrigantnim mogućnostima, čovečanstvo je još daleko od dokaza o postojanju multiverzuma. Hokingov rad priznaje da ograničenja u trenutnoj tehnologiji čine otkrivanje paralelnih univerzuma izuzetno izazovnim. Ipak, njegovi predlozi nude putokaz za buduća otkrića. Ako se ikada potvrdi postojanje paralelnih univerzuma, to bi nesumnjivo dovelo do naučne revolucije i moglo bi doneti Nobelovu nagradu onima koji budu učestvovali u otkriću.

Hokingovo nasleđe u proučavanju univerzuma

Hokingova posvećenost otkrivanju kosmičkih misterija učvrstila je njegovo nasleđe u teorijskoj fizici. Iako se Nobelova nagrada obično dodeljuje samo živim dobitnicima, njegov uticaj na ovu oblast je neosporan. Njegovo istraživanje složenih ideja, poput crnih rupa, kvantne mehanike, a sada i paralelnih univerzuma, nastavlja da inspiriše istraživače širom sveta.

Hokingov poslednji doprinos proučavanju paralelnih univerzuma služi kao podsetnik na njegovu neumornu radoznalost i intelektualno nasleđe. Iako možda neće doživeti Nobelovo priznanje koje bi njegovo delo moglo doneti, njegove ideje će nastaviti da oblikuju i inspirišu potragu za znanjem o univerzumu i onome što se nalazi izvan njega.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare