Astronaut NASA proveo godinu dana u svemiru i kad je sleteo na Zemlju njegovo telo se potpuno promenilo: Doktore je najviše zabrinula jedna stvar

Kada je reč o tome šta se dešava ljudskom telu u svemiru, postoji nekoliko simulacija koje otkrivaju šta bi se desilo da se nekako nađemo u svemiru sa svemirskim odelom. Međutim, zastrašujuće simulacije i teorije na stranu, stvarnost života u svemiru nije nikakv luksuz, a efekti boravka u svemiru tokom dužeg vremenskog perioda mogu biti prilično surovi.

Naučnici su oduvek želeli da saznaju kakav uticaj nagli povratak iz svemira ima na ljudsko telo.

Tako je NASA-in astronaut Frenk Rubio, po povratku iz svemira gde je proveo 371 dan – što je najduži boravak u svemiru ikada za jednog američkog astronauta – bio podvrgnut seriji procena svog mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i imunog sistema i genetskih promena.

Četrdesetdevetogodišnji Rubio trebalo je da provede šest meseci na ISS, ali je njegov boravak produžen, što je značilo da je proveo više od godinu dana u svemiru.

Oko 7:00 ujutru, 27. septembra 2023. godine, vratio se na Zemlju, a nakon toliko vremena provedenog na ISS, svakodnevni zadaci poput ustajanja i hodanja bili su za njega potpuno novi.

Nedostatak gravitacije u svemiru dovodi do smanjenja mišićne mase, jer se mišići jednostavno ne koriste, kao i do gubitka koštane mase. Ovi procesi počinju rano tokom misije, ali se s vremenom usporavaju.

Jedan od najvećih problema je ravnoteža, kako je objasnila dr Dženifer Fogarti, naučna direktorka Instituta za translaciono istraživanje zdravlja u svemiru na Baylor medicinskom fakultetu. Ona je za ABC News izjavila:

„Kako koordinisati pokrete, poput hodanja, koje niste radili duže vreme, a zatim i samu ideju ravnoteže? Kombinacija ta dva faktora može stvoriti pomalo nezgodnu situaciju, zbog čega se posada pažljivo prati nakon sletanja na Zemlju.“

Dr Fogarti je takođe napomenula da će astronautima koji učestvuju u dužim misijama trebati više vremena da se prilagode uslovima na Zemlji i da pored tela stvar koja ih najviše zabrine je mentalno stanje astronauta.

Nulte gravitacione sile značajno utiču na telo, uzrokujući strukturne promene u očima i mozgu, što je poznato kao sindrom neuro-oftalmoloških promena povezanih sa svemirskim letovima.

Boravak u zatvorenom i izolovanom okruženju može izazvati umor, stres i nesanicu.

Svemir je očigledno težak za ljudsko telo, ali dr Fogarti ističe da su te promene predvidljive i deo su priprema NASA-e pre nego što bilo koga pošalju u svemir.

„Biramo ljude, obučavamo ih i osiguravamo da su veoma zdravi pre nego što krenu. Sprovodimo istraživanja kako bismo razumeli gde možemo napraviti bolje izbore u okruženjima koja gradimo za te ljude, kako bismo očuvali njihove resurse i sprečili ugrožavanje njihovog zdravlja,“ rekla je.

Rubio je izjavio da mu je bilo potrebno četiri meseca da se oporavi i „ponovo prilagodi životu na Zemlji.“ Za magazin Time je rekao:

„Neverovatno se brzo prilagodite boravku u svemiru, ali nažalost, proces ponovne adaptacije na Zemlju ponekad može biti duži i teži.“