117
Nebo Venere možda sadrži tragove vanzemaljskog života, tvrde naučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.
U potrazi za vanzemaljskim životom, druga planeta od našeg Sunca dugo je bila ignorisana. Razlog? Zapravo, površina Venere dostiže temperature koje prelaze 426 stepeni Celzijusovih, a njena gusta atmosfera vrši skoro 100 puta veći pritisak na objekte nego Zemljina atmosfera. Na Veneri padaju sumporne kiše i korozivne hemikalije.
Iz svih navedenih razloga većina naučnika fokusirala se na pronalaženje znakova drevnog vanzemaljskog života na Marsu, prirodnom Saturnovom satelitu mesecu Enkelada ili Evropi, jedinstvnom mesecu Jupitera. Ali najbliži sused Zemlje je možda bio mesto za gledanje sve vreme, piše „Big Think„.
Novi rad objavljen u Nature Astronomy navodi da je moguće da atmosfera Venere sadrži značajne količine fosfina, hemikalije za koju se zna da je nusprodukt života.
Pročitajte još
To nije konačan dokaz života: fosfin (PH3) se može proizvesti kroz neorganske procese, kao što su interakcije koje uključuju sunčevu svetlost, površinske minerale, vulkansku aktivnost i munje.
Ali autori studije razmotrili su ove i druge potencijalne izvore i napravili kompjuterske modele kako bi testirali da li mogu da simuliraju proizvodnju fosfina na Veneri. U toku studije uspeli su da proizvedu male količine hemikalije, ali ni približno onoliko koliko je više opservatorija otkrilo u oblacima Venere.
Dakle, za sada, naučnici ne znaju šta proizvodi fosfin. Vanzemaljski život ostaje uverljivo objašnjenje.
„Tehnički, biomolekuli su ranije pronađeni u Venerinoj atmosferi, ali ovi molekuli su takođe povezani sa hiljadu stvari osim života“, rekla je koautorka studije Klara Sousa-Silva za MIT News. „Razlog zašto je fosfin poseban je to što je bez života veoma teško napraviti fosfin na stenovitim planetama. Zemlja je bila jedina zemaljska planeta na kojoj smo pronašli fosfin, jer ovde ima života. Do sada.”
Ako život zaista proizvodi hemikaliju, to je verovatno anaerobni život, a to su organizmi kojima nije potreban kiseonik. Zanimljivo je da bi takvi oblici života verovatno bili „vazdušni“ vanzemaljci, koji lebde unutar relativno tankog dela atmosfere pogodne za život, okruženi inače paklenim uslovima.
Kako bi ti oblici života dospeli tamo? Sousa-Silva je objasnila:
„Davno se smatralo da Venera ima okeane i da je verovatno bila nastanjiva poput Zemlje. Kako je Venera postala manje gostoljubiva, život je morao da se prilagodi, i oni sada mogu da opstanu u ovom uskom omotaču atmosfere gde još uvek mogu da prežive“.
Istraživači su naglasili da otkrivanje fosfina u atmosferi Venere nije nužno dokaz života, već pre „anomalne i neobjašnjive hemije“. Ipak, nadaju se da će potvrditi svoje nalaze dodatnim zapažanjima, uključujući potencijalnu misiju sonde, koja bi bila prva NASA-ina otkako je Pioneer Venus 2 ušao u atmosferu Venere 1978. godine.
