Ova godina bi mogla postati prva sa 1,5°C globalnog zagrevanja iznad predindustrijskog nivoa (1850-1900), rušeći prošlogodišnji rekord skoka temperature, koji je već bio 0,60°C iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine.
Ovaj zaključak podržavaju podaci sa Copernicusa, Berkeley Earth i britanskog Met Officea, objavljeni za klimatski samit COP29 Ujedinjenih nacija koji se trenutno održava u Azerbejdžanu. Iako je El Ninjo doprineo početnom zagrevanju na početku godine, ekstremna toplota se zadržala čak i nakon njegovog povlačenja pre nekoliko meseci.
Ljudi i mnoge vrste životnja već umiru kao direktna posledica viška toplote uzrokovane fosilnim gorivima, kao i sve većeg broja prirodnih katastrofa koje podstiče. Procene kažu da će tri četvrtine nas doživeti ekstremne vremenske promene u naredne dve decenije, piše „ScienceAlert„.
Dodatna energija u našoj atmosferi narušava klimatski sistem, izazivajući prelazak s jedne krajnosti na drugu, kao klatno koje se nesigurno ljulja pre nego što padne. Samo u poslednjem mesecu, ovo je doprinelo smrtonosnim poplavama u Valensiji, uraganu Milton u SAD-u, požarima u Peruu i gubitku preko milion tona pirinča zbog poplava u Bangladešu, što je značajno povećalo cenu ove osnovne namirnice.
„Rekordne padavine i poplave, brzo intenziviranje tropskih ciklona, smrtonosne vrućine, neumorna suša i razorni požari koje smo videli u različitim delovima sveta ove godine nažalost su naša nova stvarnost i predskazanje naše budućnosti,“ rekla je generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije (WMO) Celeste Saulo.
WMO objašnjava da čak ni godina sa temperaturom iznad 1,5°C ne znači da smo trajno prešli cilj iz Pariskog sporazuma, jer je taj cilj zasnovan na višedecenijskom proseku. Kratkoročne fluktuacije kao što su El Ninjo i La Ninja i dalje mogu brzo promeniti situaciju.
Međutim, drugi istraživači smatraju da smo već premašili ovaj prag, izražavajući zabrinutost da se „klatno“ koleba za neke od ključnih sistema za podršku života na Zemlji. To uključuje potencijalni kolaps glavnog sistema struja Atlantskog okeana, amazonske prašume i polarnih ledenih ploča.
Klimatolog Mark Hoden sa Australijskog nacionalnog univerziteta upozorava da, ako svetski lideri i industrija brzo ne smanje emisije, idemo ka svetu sa zagrevanjem od 3°C. „Već smo videli značajne posledice širom sveta, u gotovo svakom sistemu i svakom mestu, pri otprilike 1,25 stepeni na decenijskom nivou,“ objašnjava Hoden u medijskom brifingu. „Kada počnemo da idemo ka većim brojevima, između 2,5 i 2,93 stepena, verovatno ćemo veoma ozbiljno trpeti posledice klimatskih promena. Troškovi takvih promena su ogromni i daleko prevazilaze troškove smanjenja emisija.“
Iako je nivo zagrevanja važan za razumevanje pravca u kojem idemo, naš cilj ostaje isti: smanjenje emisija fosilnih goriva koje izazivaju zagrevanje. Ovo je bio cilj od prvih izveštaja IPCC-a o klimatskim promenama 1990. godine, ali još uvek zajednički povećavamo emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Izveštaji sugerišu da Azerbejdžan koristi COP29 za sklapanje novih poslova u vezi sa fosilnim gorivima, a zbog trenutne geopolitičke situacije, istraživači i drugi stručnjaci za klimu sve su skeptičniji prema ovim klimatskim samitima. „Ne možete reći da sporazum koji dopušta da problem preraste u hitno stanje obavlja dobar posao,“ rekao je Durvud Zaelke, suosnivač Centra za međunarodno ekološko pravo, u razgovoru sa Tikom Rutom za Grist. „Ne radi.“
Ipak, svaka mera koju sada možemo preduzeti je da smanjimo zagrevanje i spasimo živote u budućnosti, bez obzira na to gde se nalazimo na ovoj mračnoj vremenskoj liniji. „Važno je prepoznati da svaki delić stepena zagrevanja ima značaj,“ naglašava Saulo. „Bilo da je nivo zagrevanja ispod ili iznad 1,5°C, svaki dodatni deo globalnog zagrevanja povećava klimatske ekstrema, posledice i rizike.“