Kako će se univerzum završiti je stalna debata među kosmolozima, a ishodi variraju u zavisnosti od specifičnih teorija.
Svemu dođe kraj, pa i univerzumu. Ali kako će tačno doći do tog kraja je dugogodišnja debata među kosmolozima, koji nude razne teorije sa zastrašujućim nadimcima kao što su „veliko zamrzavanje“ ili „velika kriza“. Sada, par naučnika iz SAD i Indije ima još jednu ideju koja sličan epitet — „dugo zamrzavanje“.
Ideja potiče iz teorije poznate kao „holografska tamna energija“, koja pokušava da objasni misterije kvantne gravitacije. Ova teorija se zasniva na tome da je sila gravitacije zapravo hologram realnosti niže dimenzije. Drugim rečima, naš poznati univerzum je zapravo dvodimenzionalan, ali kvantne sile stvaraju iluziju gravitacije i 3D prostora. Ovaj holografski princip je takođe karakteristika teorijskih okvira poput teorije struna.
Tamna energija je sila za koju mnogi kosmolozi veruju da stoji iza širenja univerzuma. Iako su prošle decenije od njenog „otkrića“, nijedan naučnik do sada nije istraživao tamnu energiju direktno (da jeste, sigurno biste čuli za nju). Tamna energija čini otprilike 70 odsto svega u svemiru, a kako se širi, njena gustina se smanjuje. U ovom novom, nerecenziranom radu objavljenom na serveru arKsiv, naučnici su odlučili da prate ovu holografsku teoriju tamne materije do njenog zaključka i izračunaju kako bi se univerzum završio ako se njene teorijske pretpostavke pokažu istinitim.
U ovom scenariju, kako bi se tamna energija raspršila po univerzumu, tako bi i tamna materija, a samim tim univerzum bi se na kraju zaustavio, navodi Live Science. Ovo je „dugo zamrzavanje“—vremenski period tokom koga bi širenje univerzuma potpuno stalo, a nedostatak bilo kakvih novih izvora energije bi doveo do toga da postojeće zvezde polako nestaju. Prema većini kosmologa, poslednje „normalne“ strukture materije bile bi crne rupe, ali bi na kraju, čak i ove monstruoznosti prostor-vremena dočekale svoje krajnje ciljeve, piše „Popular Mechanics„.
„Dugo zamrzavanje“ se razlikuje od drugog kosmološkog krajnjeg stanja poznatog kao „veliko zamrzavanje“, koje na sličan način ulazi u stanje kaskadne entropije. Međutim, „veliko zamrzavanje“ ključno nastavlja da se širi, dok „dugo zamrzavanje“ poprima konačan oblik nakon što prestane da se širi.
Srećom po nas, zvezdana era – to jest era stvaranja zvezda u svemiru – nije predviđena da se završi za otprilike još 100 triliona godina. Čak i tada, uslediće Degenerisana era i era crne rupe, za koju se procenjuje da će se ova poslednja desiti otprilike 10 duodeciliona do 1 gugola nakon Velikog praska.
Drugim rečima, univerzum živeće još dugo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare