1
Skoro celo naše iskustvo je multisenzorno. Ne vidimo, ne čujemo, ne mirišemo i ne dodirujemo u odvojenim paketima, a tu je još mnogo osećaja koja ne mogu da se odrede kroz pet čula.
„Aristotel nam je rekao da postoji pet čula. Ali nam je takođe rekao da je svet sastavljen od pet elemenata, a mi više ne verujemo u to. A savremena istraživanja pokazuju da možda zapravo imamo desetine čula“, piše za The Conversation Beri Smit, direktor Instituta za filozofiju u Školi za napredne studije Univerziteta u Londonu.
Prenosimo vam njegovo objašnjenje.
Skoro celo naše iskustvo je multisenzorno. Ne vidimo, ne čujemo, ne mirišemo i ne dodirujemo u odvojenim paketima. Oni se javljaju istovremeno u jedinstvenom iskustvu sveta oko nas i nas samih.
Ono što osećamo utiče na ono što vidimo, a ono što vidimo utiče na ono što čujemo. Različiti mirisi u šamponu mogu uticati na to kako doživljavate teksturu kose. Miris ruža čini da kosa izgleda svilenkastije, na primer.
Mirisi u jogurtima sa niskim sadržajem masti mogu ih učiniti bogatijim i gušćim na nepcu bez dodavanja više emulgatora. Percepcija mirisa u ustima, koji se penju do nosnog prolaza, modifikovana je viskozitetom tečnosti koje konzumiramo.
Moj dugogodišnji saradnik, profesor Čarls Spens iz Krosmodalne laboratorije u Oksfordu, rekao mi je da njegove kolege iz neuronauke veruju da postoji između 22 i 33 čula.
To uključuje propriocepciju, koja nam omogućava da znamo gde su nam udovi, a da ih ne gledamo. Naš osećaj ravnoteže se oslanja na vestibularni sistem ušnih kanala, kao i na vid i propriocepciju.
Drugi primer je interocepcija, kojom osećamo promene u sopstvenom telu, kao što su blago povećanje broja otkucaja srca i glad. Takođe imamo osećaj agencije kada pomeramo udove: osećaj koji može da nedostaje kod pacijenata sa moždanim udarom koji ponekad čak veruju da im neko drugi pomera ruku.
Tu je osećaj vlasništva. Pacijenti sa moždanim udarom ponekad osećaju da im ruka nije njihova, na primer, iako i dalje mogu osećati senzacije u njoj.
Neka od tradicionalnih čula su kombinacije nekoliko čula. Dodir, na primer, uključuje bol, temperaturu, svrab i taktilne senzacije. Kada nešto okusimo, zapravo doživljavamo kombinaciju tri čula: dodira, mirisa i ukusa – ili gustacije – koja se kombinuju da bi proizvela ukuse koje opažamo u hrani i pićima.
Gustacija obuhvata senzacije koje proizvode receptori na jeziku, a koji nam omogućavaju da detektujemo so, slatko, kiselo, gorko i umami. Šta je sa mentom, mangom, dinjom, jagodom, malinom?
Nemamo receptore za malinu na jeziku, niti je ukus maline neka kombinacija slatkog, kiselog i gorkog. Ne postoji aritmetika ukusa za ukuse voća.
Mi ih percipiramo kroz kombinovani rad jezika i nosa. Upravo je miris taj koji doprinosi velikom delu onoga što nazivamo degustacijom.
Ipak, ovo nije udisanje mirisa iz okoline. Jedinjenja mirisa se oslobađaju dok žvaćemo ili gutamo, putujući od usta do nosa kroz nosni deo ždrela u zadnjem delu grla.
Dodir takođe igra svoju ulogu, povezujući ukuse i mirise i fiksirajući naše preferencije za tečna ili čvrsta jaja i baršunastu, luksuznu lepljivu teksturu čokolade.
Na vid utiče naš vestibularni sistem. Kada ste u avionu na zemlji, pogledajte dole u kabinu. Pogledajte ponovo kada je u usponu. Izgledaće vam kao da je prednji deo kabine viši nego što jeste, iako je optički sve u istom odnosu prema vama kao što je bilo na zemlji. Ono što „vidite“ je kombinovani efekat vida i vaših ušnih kanala koji vam govore da se naginjete unazad.
Čula nude bogat izvor istraživanja, a filozofi, neuronaučnici i psiholozi rade zajedno u Centru za proučavanje čula na Školi za napredne studije Univerziteta u Londonu.
Godine 2013, centar je pokrenuo projekat „Preispitivanje čula“, kojim je rukovodio moj kolega, pokojni profesor Ser Kolin Blejkmor. Otkrili smo kako modifikovanje zvuka sopstvenih koraka može učiniti da se vaše telo oseća lakšim ili težim.
Saznali smo kako audio vodiči u umetničkom muzeju Tejt Britan, koji se obraćaju slušaocu kao da model na portretu govori, omogućavaju posetiocima da zapamte više vizuelnih detalja slike. Otkrili smo kako buka aviona ometa našu percepciju ukusa i zašto uvek treba piti sok od paradajza u avionu.
Dok je naša percepcija soli, slatkog i kiselog smanjena u prisustvu belog šuma, umami nije, a paradajz i sok od paradajza su bogati umamijem. To znači da će buka aviona pojačati slani ukus.
Na našoj interaktivnoj izložbi, „Čula otkrivena“ u Koul Drops Jardu u londonskom Kings Krosu, ljudi mogu sami da otkriju kako njihova čula funkcionišu i zašto ne funkcionišu onako kako mislimo.
Na primer, iluziju veličine i težine ilustruje set malih, srednjih i velikih kamenova. Ljudi mogu da podignu svaki i odluče koji je najteži. Najmanji deluje najteže, ali ljudi ih zatim mogu staviti na vagu i otkriti da su svi iste težine.
Ali uvek postoji mnogo stvari oko vas koje pokazuju koliko su vaša čula složena, ako samo na trenutak zastanete da biste sve to upili. Zato sledeći put kada izađete napolje ili uživate u obroku, odvojite trenutak da cenite kako vaša čula rade zajedno kako bi vam pomogla da osetite sve uključene senzacije, prenosi Science Alert.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
