49
Kenguri su već na prvi pogled prilično neobična stvorenja – najveći su torbari na svetu, kreću se skakanjem i koriste rep kao peti ud. Ali ono što ih čini još fascinantnijim krije se ispod površine: ženke kengura imaju dve vagine – ili tri, ako su već rađale. Zašto je to tako?
Najverovatnije objašnjenje krije se u prilagođavanju surovim uslovima života u Australiji. Naime, posedovanje više vagina – i više materica, jer ženke kengura imaju i dve materice – omogućava im da u isto vreme imaju potomke u različitim fazama razvoja. To znatno povećava šanse da makar jedno mladunče preživi do odraslog doba.
„One mogu da imaju jedno mladunče koje je i dalje zavisno od njih, ali je već van torbe,“ objašnjava dr Marsi Logsdon, vanredna profesorka na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta Vašington, za Live Science. „Drugo mladunče može da bude u torbi, a treće – svojevrsna rezerva – tek čeka da počne da se razvija.“
Pročitajte još
Kada se rodi, kengurče je u potpunosti nerazvijeno i mora da provede mnogo meseci u majčinoj torbi, gde sisa i raste dok ne postane spremno za spoljašnji svet.
„U prvih 10 meseci od roze, kosturastih stvorenja postaju ona mala, krznena i slatka mladunčad koju viđamo na slikama,“ kaže Keli Forester, doktorandkinja na Univerzitetu Alberta i koautorka više studija o reprodukciji kengura. „Poslednjih osam meseci su u fazi ‘mladunčeta uz nogu’, kada izlaze i ulaze iz torbe, uče da skaču, ali su i dalje nespretni i ne umeju sami da regulišu telesnu temperaturu… Dakle, prvih 18 meseci života su potpuno zavisni od majke.“
Taj dug period dojenja zahteva ogroman energetski napor od majke. „Laktacija je izuzetno zahtevna,“ kaže Logsdon. „Često je čak zahtevnija od same trudnoće.“
U periodima suše, kenguri teško dolaze do hrane, pa ženke ne mogu da proizvedu dovoljno mleka – i mladunče u torbi tada često ugine. Kako bi ipak uspešno prenele svoje gene dalje, ženke moraju što pre da proizvedu novo mladunče.
Srećom, kod kengura ni trudnoća ni dojenje ne prekidaju reproduktivni ciklus. Tokom estrusa, sperma mužjaka može ući kroz jednu od dve bočne vagine i oploditi jajnu ćeliju, koja se potom smešta u jednu od dve materice – onu koja u tom trenutku nije zauzeta.
(Iako mnogi torbari imaju penise sa dva vrha kako bi omogućili istovremeni prolazak sperme kroz obe vagine, kenguri imaju samo jedan.)
Međutim, tu nastaje problem: ako već postoji mladunče u torbi, ono će tu ostati narednih 18 meseci, dok oplodnjeno jajašce prelazi put od začeća do rođenja za svega 30 dana. Kako telo rešava ovaj sukob? Jednostavno – zaustavlja razvoj novog embriona.
„Ako uslovi nisu optimalni, ili dok već postojeće mladunče ne napusti torbu, oplodnjeno jajašce samo ‘čeka’,“ objašnjava Forester.
Kada se za to steknu uslovi, i kad telo kengura odluči da je vreme, to novo mladunče – veličine zrna pasulja – izlazi kroz treći kanal. „Središnja (treća) vagina ne otvara se ka spoljašnjem svetu dok ženka kengura ne ostane trudna po prvi put,“ objašnjava Logsdon. „Tada se taj kanal formira i postaje put ka izlazu.“
Zanimljivo je i da neobična unutrašnja građa kengura verovatno utiče na to da im mladunci budu toliko mali pri rođenju. Naime, kroz prostore između tri vagine prolaze i dva mokraćna kanala, što dodatno komplikuje anatomiju.
„Da su mladunčad veća, verovatno bi došlo do problema upravo zbog te neobične anatomije,“ kaže Logsdon. „To jednostavno nije pogodna unutrašnja struktura za prolazak većih ‘stvari’, ako uz to još imate i mokraćne kanale koji se tu ukrštaju.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
