Smrt i porezi — dve neizbežnosti ljudskog života. Ako pitate neke od najistaknutijih futurista na svetu, smrt možda neće još dugo biti na toj listi.
Kontroverzna ideja kruži u zajednici futurista: koncept poznat kao „brzina bekstva od starenja“ (longevity escape velocity). Iako zvuči kao nešto iz naučno-fantastičnog filma, ideja se zasniva na tome da bi, kako tehnologije produženja života napreduju, naš očekivani životni vek mogao bi da raste brže nego što starimo u određenom vremenskom periodu. Na primer, i dalje bismo starili godinu dana tokom jedne godine, ali bi se naš životni vek produžio za, recimo, godinu i dva meseca, čime bismo funkcionalno dobili dva meseca života „nazad“.
U martu ove godine, Rej Kurcvajl, bivši inženjer Gugla i istaknuti futurista fokusiran na veštačku inteligenciju, izjavio je u više intervjua da veruje da će čovečanstvo postići brzinu bekstva od starenja do 2029. godine.
„Posle 2029. dobijate više od jedne godine nazad. Idete unazad kroz vreme,“ rekao je Kurcvajl u intervjuu za firmu za rizični kapital i privatni kapital, Bessemer Venture Partners. „Kada jednom dobijete bar godinu dana unazad, dostigli ste brzinu bekstva od starenja.“
Ova prognoza deluje kao vrlo bliska budućnost, ali Kurcvajl je uveren, pre svega zato što se medicinski napredak ubrzava.
„Razvili smo vakcinu protiv COVID-a za deset meseci,“ rekao je u intervjuu. „Bilo je potrebno samo dva dana da je osmislimo. Analizirali smo milijarde različitih mRNA sekvenci za samo dva dana. Postoji mnogo drugih napredaka. Počinjemo da koristimo simuliranu biologiju, što je jedan od razloga zašto ćemo napraviti ogroman napredak u narednih pet godina.“
Nema sumnje da je medicinski napredak spasao bezbroj života i značajno produžio očekivani životni vek, posebno u najrazvijenijim delovima sveta. Međutim, važno je naglasiti da „očekivani životni vek“ nije isto što i „dužina života“. Koncept brzine bekstva od starenja fokusira se na očekivani životni vek, a ne na besmrtnost.
„[Postizanje brzine bekstva od starenja] ne garantuje da ćete živeti zauvek,“ rekao je Kurcvajl. „Možete imati desetogodišnjaka za koga biste izračunali da ima desetine godina pred sobom, ali on može sutra nastradati.“
Glavni razlog za to je nepredvidivost života. Nažalost, verovatno nećemo, recimo, izlečiti sve vrste raka u narednih pet godina, a rak je bolest definisana nasumičnim mutacijama koje ga uzrokuju. Nesreće su takođe deo života, iako Kurcvajl tvrdi da će zahvaljujući tehnološkim inovacijama, poput autonomnih vozila, šanse za smrtonosne nesreće značajno opasti u bliskoj budućnosti.
Kurcvajl je poznat u tehnološkom svetu po svom impresivnom uspehu u predviđanju vremenskih okvira za tehnološke inovacije. Predvideo je proliferaciju prenosivih računara (poput mobilnih telefona i laptopova), postojanje klaud računanja i da će računar pobediti šahovskog šampiona do 1998. godine (što se dogodilo 1997). Ipak, i on je mnogo puta grešio. Niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost, čak ni s obiljem podataka.
Pored toga, treba imati na umu da je postizanje brzine bekstva od starenja zasnovano na statističkim proračunima prosečnog životnog veka. Čak i da je moguće, to ne bi značilo da bi svi ljudi na svetu odjednom doživeli značajno produženje života. Za to bi bilo potrebno da svi imaju pristup najmodernijim medicinskim tehnologijama i infrastrukturi, što je malo verovatno u narednih pet godina. Na primer, tuberkuloza—bolest za koju već decenijama znamo kako da je lečimo i sprečimo—i dalje godišnje ubija više ljudi širom sveta nego bilo koja druga zarazna bolest (osim tokom trogodišnjeg perioda kada ju je premašio COVID-19). Postojanje medicinskih tretmana i napredaka nije isto što i njihova široka primena.
Istina je da medicina i tehnologija brzo napreduju. A ako nas prošlost nečemu uči o budućnosti, ti napreci će verovatno nastaviti da produžavaju prosečan životni vek. Ipak, koliko god ideja o brzini bekstva od starenja bila primamljiva, za sada je to samo predviđanje. Smrt i porezi, u ovom trenutku, i dalje ostaju neizbežni.