0
"Seksi bebi glas" možda zvuči kao oksimoron, ali u pitanju je iznenađujuće česta pojava, koja podrazumeva da žene koriste nežan i šaputav dečji glasić u komunikaciji, i to najčešće sa muškarcima.
Jedna od učesnica Netflixove nove rijaliti serije „Love Is Blind“ postala je viralna na društvenim mrežama nedavno, kada je snimljena kako sa dečkom razgovara bebećim glasom. Snimak je podstakao diskusiju na društvenim mrežama i sveopšte zgražavanje, ali i neke iskrene razgovore o tome zašto žene imaju potrebu da se ponašaju poput dece pred muškarcima, i kada će da prestanu.
„Moj muž se iznenadi kada mu se ne obratim dečjim glasom duže od nedelju dana, pita me da li je sve u redu“, kaže mi drugarica, za koju na prvi (a ni drugi) pogled nikad ne biste rekli da uopšte ume da napravi piskav glasić. Lično sam više puta prisustvovala situacijama u kojima odrasle žene pričaju sladunjavim tonom sa partnerima, a slagala bih kad bih rekla da i sama nisam u nekoliko navrata bila ta žena. A i zašto ne bih, kad očigledno pali?
Od Merilin Monro i njenog ikoničnog izvođenja pesme „Happy Birthday, Mr. President“, kojim je zauvek zacementirala svoj status seks-simbola, pa do danas, kada se Arijana Grande smatra jednom od najpoželjnijih žena sveta, sa sve štenećim okicama, večito nevinim tonom glasića i lizalicom u ustima, jasno je da jedna od definicija ženstvenosti ide ruku pod ruku sa podražavanjem infantilnog ponašanja.
Da li se ovakvo ponašanje zaista sviđa muškarcima? Da li ih privlači žena koja se ponaša kao dete? I, ako da, zašto?
„Taj sladak glas je svakako privlačan, a ono dečje ponašanje manje-više. Mislim da se, u suštini, to muškarcima najviše dopada jer se onda osećaju kao ‘muškarci’, jer su korisni i neophodni. To verovatno ima veze sa samopouzdanjem samog muškarca. S druge strane, baš kao što se velikoj većini muškaraca neće svideti jako, jako mišićava žena, neće im se svideti ni žena koja je potpuno u fazonu ‘ne trebaš mi ni za šta'“, kaže Nikola P. (28) iz Beograda.
Njegove reči potvrđuje i psihološkinjom Radmila Grujičić, koja naglašava da je svaka situacija drugačija od čoveka do čoveka, i da se sve žene ne ponašaju tako, niti da svi muškarci simpatišu takvo ponašanje.
Pročitajte još:
„Psihologija kaže da svako zadržava ponašanje kakvo mu donosi neku dobit. To je prirodni zakon adaptacije, da se ono što nam se pokazuje kao korisno, zadržava u ponašanju, a ono što nam ne koristi, to se vremenom gubi, kao po principu nagrade i kazne. S muške strane, njegova korist u ovoj situaciji je u tome što se samopotvrđuje, oseća se moćnije, jer on zna i ume nešto što druga osoba ne zna, i ne ume. Imamo i ta očekivanja da je muškarac jači i da je on neko ko brine o porodici i ko je zaštitnik, to je tradicionalan kulturološki model“, poručuje psihološkinja i dalje objašnjava:
„Žene koje se odluče za njanjavost, tačnije submisivno ponašanje, dobijaju korist u vidu izbegavanja odgovornosti, i dobijaju nekoga ko će da radi umesto njih stvari. Iako se ovakvi modeli ponašanja najčešće vezuju za ženu, postoje i muškarci koji se ponašaju poput dece.“
Kao što je reakcija na Netflixovu seriju pokazala, ljudi olako osuđuju žene koje se ovako ponašaju i govore. Međutim, da li je, možda, došlo vreme da odrastemo i pustimo svoj pravi glas?
