2
Svako sa svakim i sve je poželjno – tako se ukratko može opisati seksualni život u Rimu u doba antike.
Piše: Rokselana.com.
Seksualnost u Starom Rimu bila je mnogo složenija od razvratnih žurki. Seks je igrao važnu ulogu u svim sferama, od kulture do zakona. Rim se uopšte nije razlikovao od današnjeg sveta – imao je “profesionalce u seksu” iz različitih klasa, postojale su istopolne veze i ljudi su zaista voleli da vide sam čin snošaja, pišu na sajtu Rokselana, u tekstu koji prenosimo u celosti.
Od samog početka, seks je bio povezan sa ustavnim razvojem u rimskoj državi. Prvi događaj bilo je silovanje Sabinjnki 750. godine pre nove ere. To je pažljivo planirana rasplodnja i uvećanje nacije, u kom su Rimljani pokušali da nadomeste manjak plodnih žena odvođenjem žena i ćerki susednih Sabinjana.
Seks je za većinu Rimljana bio zadovoljstvo, ali i dužnost. Biće da je za muškarce seks bio zadovoljstvo, a pre dužnost za njihove žene. Muškarci su bili oduševljeni da pokazuju svoj “vir“, tačnije muškost i seksualnu moć, dok su žene bile osuđene na porođaj za porođajem. Maltene su štancovale bebe, a poželjan pol je bio muški, ne bi li naslednik produžio porodičnu lozu i bio deo vojske i zemljoradnik.
S druge strane, devojčice su bile skupe, a malo ili nimalo su doprinosile porodičnim prihodima. Tačnije, za njih je jednog dana bio potreban skup miraz.
Zaista, brak je nekako zavisio od – muškarca. Prema muškarcima, udate žene nije trebalo da očekuju bilo kakvo zadovoljstvo ili uživanje – služile su samo za rađanje. Od žene se očekivalo da bude ćutljiva, popustljiva i potčinjena, da zatvori oči pred muževljevim seksualnim avanturama van braka, dok je muškarac mogao da uživa koliko god da je hteo – u ljubavnici, sve dok bi ona bila slobodna, ili, ako je bio sa dečakom, do njegovih određenih godina.
U starom Rimu muškarci su mogli da imaju istopolne odnose. Jedini način da to se takva veza ozvaniči, a da muškarac ne izgubi društveni položaj, bio je da on bude dominantan partner u odnosu. U tom slučaju, mogao je da ima koga je hteo, uključujući robove, prostitutke, čak i glumce. Jer, ako žena nije bila baš raspoložena za seks, uvek je mogao da se okrene robovima i to je bilo dozvoljeno, čak i poželjno.
Međutim, dok se smatralo da je istopolna veza u starom Rimu dobra za muškarca, istopolni odnos između žena nije bio lako prihvatan. Lezbijski seks je često sadržao lažnu penetraciju, jer je penetracija smatrana muškim poslom, tako da su žene koja su preuzele tu ulogu, kao i njihove potčinjene, bile podjednako kritikovane. Latinski naziv za lezbejke bio je tribades ili fricatores, u prevodu “one koje se trljalju“.
Takođe, Rimskim stoicima se baš i nije dopadala ideja o odnosima samo zbog zadovoljstva. Za njih je to bio čin privrženosti koji je povezivao ljude i čuvao stabilne porodične odnose. Prema stoičkim filozofima, seks je bila prirodna, ali nepotrebna želja. U njihovim očima, seksualnosti je trebalo pristupiti sa jasnim, racionalnim stavom.
Kamen temeljac vere u Rimu, bile su vestalske device koje su odlazile u hram boginje Veste, boginje ognjišta. Bile su božanske izaslanice i jedini sud bio im je božji. Kao devojčice bi se obavezale da će služiti boginju 30 godina i za to vreme je trebalo da ostanu nevine.
One nisu bile dostupne običnim smrtnicima, ali su carevi često ignorisali takva pravila. Olagabal se, na primer, oženio vestalskom devicom želeći da tako dobije božansku decu. To mu nije bacilo senku na ugled.
Mnogim parovima u Rimu nije smetalo da unesu malo promene u seksualni život, dovodeći neke ljude u svoju intimu. Rod nije bio važan, sve dok su se svi zabavljali, a porodica je tako ostajala stabilna.
Do kraja Republike zabranjen je vanbračni seks jer je smatran štetnim i da je uzeo previše maha. Avgust, kao prvi car, primetio je ovo i, iako realno nije bežao od orgija, pokušao je, prlično bezuspešno, da vrati neke stare, dobre porodične vrednosti i zakone koje se odnose na brak, razvod i povećanje nataliteta.
Pošto su gladijatori bili vrhunski rimski zabavljači, ne iznenađuje to što su mnogi muškarci i žene želeli da uživaju seksajući se sa zabavljačima. To je sve uključivalo diskretne susrete u kojima su žene istaknutih ličnosti plaćale da ih zadovolje junaci iz arene. Neki put ni ovakvi odnosi nisu mogli da prođu bez skandala.
Stari Rimljani su voleli da se ljube, toliko da su širili ovaj običaj po carstvu, ali i van njega. Poljubac je imao veliki udeo u rimskom životu da je postao društveni običaj. Rimski muškarci su bili su opsednuti načinom na koji se ljube, ko treba da se ljubi i pod kojim okolnostima treba da se ljubi. Rimljani su se strastveno ljubili pred velikom grupom ljudi na svadbama, a to je ostalo kao običaj do danas.
Rim se povezuje sa orgijama, ali to nije bilo baš kako se misli. Najbogatiji Rimljani voleli su da se druže da bi pokazali svoju kulturu i bogatstvo, ali su se ta druženja retko pretvarala u veće žurke.
Ovakva druženja su bila normalna za ekscentrične ličnosti iz elitne klase, kao što su Kaligula i Olagabal. Većina je teško mogla da se nosi sa njihovom energijom i raspoloženjem.
Iako nije bio rasprostranjen, incest je postojao u starom Rimu. Oni koji su bili uključeni u te činove bile su moćne političke figure. Jedan od najpoznatijih mitova o incestu je vezan za cara Nerona.
Pročitajte još:
Neron, za koga se pričalo da je uživao u incestu sa svojom majkom, Agripinom, posećivao je Tigelinusove orgije obučen u kožu divljih životinja. Onda bi ga “puštali iz kaveza” da bi “napao” genitalije muškaraca i žena.
Kad čovek dobije previše slobode bez posledica, to uvek dovodi do izopačenosti, i to onih najgorih koje ljudski um može smisliti. Kaligula je krao žene od njihovih muževa, spavao sa svojim sestrama, pravio žurke samo za odrasle i uživao u svakom hiru.
Najgori od njih bio je car Tiberije, čiji je sam život bio devijantan. Uživao je u istopolnom seksu, koja je bio uobičajen za to vreme, a on je otišao korak dalje silujući bebe.
Sve do 525. godine seks je i dalje bio veoma važan aspekt rimskog života. Carica Teodora, žena cara Justinijana I, posećivala je konstantinopoljski bordel. Ona je tamo glumila, a glavna uloga joj je bila Leda, u predstavi “Leda i labud“. Ona je tad ležala na leđima, a posmatrači su joj bacali ječam na prepone. Ječam su jele guske, koje su simbolizovale maskiranog Zevsa. Pozivanje kolega glumaca da joj se pridruže na sceni bio je samo još jedan deo predstave.
Međutim, Teodora je kasnije, kada je preuzela ulogu carice, postala vrlo uvažavana i na ovaj deo njene prošlosti se zaboravilo kada je uvela reformu koja je štitila žene od fizičkog i seksualnog zlostavljanja i diskriminacije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
