Šta možemo da naučimo o sebi i drugima ako ne pristajemo na kompromise, ako se svakodnevno suočavamo sa čudnim pogledima i pitanjima jer smo sami - otkriva devojka koja deset godina nema dečka.
Pre nekoliko meseci sam na jednoj sahrani pridržala rođakinu bebu i neko iz familije je rekao – pogledajte je dobro, ovo je jedinstvena prilika da je vidite kako drži dete. I svi su se okrenuli da me pogledaju.
Bilo je to da po ko zna koji put neko prokomentariše što sam tako dugo sama. „Jesi li još uvek sama“, „Još uvek nisu napravili muškarca za Rejčel“, takve i slične stvari mi stalno govore rođaci.
Danas je deset godina otkako sam singl i otkako sma raskinula poslednju ozbiljnu vezu. Za to vreme sam neprocenjivo mnogo učila i razvijala se. Bila je to decenija teških lekcija naučenih u trenucima kad mi je srce bilo slomljeno, iskustva uz koja sam se zagledala u sebe samu. Teško je sažeti kako je 10 godina biti bez frajera u jedan članak, ali pokušaću da podelim najvažnije što sam za to vreme naučila, piše novinarka Rejčel Tompson za sajt Mashable.com.
Vremenom sam naučila da me komentari poput onih na sahrani ne dotiču. Npr. ti siti ljudi su mi prethodno govorili da nisam najpametnija dok sam bila sa prethodnim dečkom.
Osim rodbine, i prijatelji umeju da se postave drugačije prema meni jer nemam dečka, pa kažu kako sam čudna. Neki, doduše, komentarišu kako mi jednostavno samo sada tako prija… I to je donekle tačno.
Ali zašto treba da se izvinjaam ili opravdavam to što nemam dečka? Kad ste poslednji put čuli da se neki par pravda što je zajedno?
Volim da odgovorim svima kako sam se odlučila za feministički separatizam, ali obično se samo slatko nasmejem na sve što imaju da mi kažu.
Kad sam bila tinejdžerka, govorila sam sebi kako ću da izađem s nekim na sastanak kad smršam. Kao i mnoge druge devojke, živela sam u zabludi da je žena poželjna ako je mršava. Sanjala sam da budem jedna od njih i s godinama je bilo sve teže. Onda sam počela da ograničavam sebi hranu, ali samopouzdanje koje sam priželjkivala nikad nije došlo. Shvatila sam da mi je potrebna promena iznutra. Tako sam se rasplakala nedavno kad sam pogledala svoje stare slike i videla koliko sam zapravo dobro izgledala ranije, a nisam bila svesna toga. Bilo mi je žao sebe. Nije lako voleti sebe, ali to je to je najvažnija veza koju ćemo ikad imati s nekim.
Jednom mi je jedan čovek rekao da gradim novinarsku karijeru dok sam mlada i dok nemam decu jer posle neću imati vremena za sebe. Pitam se da li je to ikada rekao nekom muškarcu novinaru.
Ja jesam sve sem porodice podredila pisanju i to ima svoju cenu – ugašena prijateljstva, otkazani ljubavni sastanci, ogroman osećaj krivice, sebičnosti… I ima žena koje su i dobri novinari i u lepim su vezama, samo ja nisam još uvek shvatila kako da uklopim te dve stvari.
Suština je u tome što me izlasci s momcima poremete i oduzimaju mi energiju. Možda sam sebična zbog toga, a možda i samo radim isto što i muški novinari vekovima.
Dečko s kojim sam osetila ljubav pre tri godine ponovo se skoro vratio u moj život. Pričao je o bivšima i mene nije bilo nigde na toj listi. Kasnije sam plakala drugarici u slušalicu dok je on spavao mirno na kauču – shvatila sam da sam živela u zabludi da nekom značim nešto. Ipak, uvidela sam da ne treba shvatati lično to što mi nekad osetimo nešto, a drugi ne.
Pre neki dan našla sam svoj stari dnevnik iz vremena kad sam imala 21 godinu, a inače, tada sam poslednji put bila u ozbiljnoj vezi. Pročitala sam kako sam tad napisala da moram da ostavim Nika i da ne razumem zašto nisam i mnogo ranije to uradila.
I tad mi je samo sinulo koliko sam bila u pravu, kad se osvrnem na to šta sam prošla u narednih 10 godina.
Bila sam s dečkom koji je bio toliko emotivno agresivan da mi je doslovno bilo muka od njega. Bila s dečkom iz drugog grada koji bi me zvao kod sebe, a posle odjednom kazao, čim smo spavali, da ima devojku. Pre neki dan jedan dečko čak nije ni čuo kad sam mu rekla da nisam slobodna to popodne da se vidimo nego je pričao kad će da dođe po mene.
Ako sam nešto naučila posle 10 godina izlazaka – to je da postavim granice, a ja ih se sad baš držim. Sad znam šta želim, a šta ne želim da trpim. Znam čega se treba čuvati. I najvažnije – znam kad je vreme da kažem – završili smo.
I dalje učim, ali ova decenija otkako sam singl mi je pokazala kako da budem bolja prema sebi, da znam kad da ućutkam kritičara u sebi, da zaslužujem da se ophode prema meni kako treba,da ne vredim u odnosu na to imam li ili nemam nekog, da je vreme za sebe neprocenjivo. Te male mudrosti nosiću sa sobom i narednih decenija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: