Muškarci i njihove neiscrpne priče o neispunjenim seksualnim apetitima... Sigruno ste ih čuli bar jednom u životu.
Najgluplji tekstovi u onim ženskim magazinima pišu baš o tome. Ona se pravda umorom, glavoboljom, menstruacijom, disertacijom… Onda kupi supermegagiga donji veš, malo ga izmasira kad se klinci uspavaju, ona masira…masira…u pozadini ide muzika koja ga uzbudi do 10, ona i dalje pokušava ne bi li se erotika vratila. On će joj kupiti cveće i reći da izgleda bolje od Monike proklete Beluči i tako, želeće jedno drugo svaki dan i svaku noć do kraja sveta uz višestruke orgazme u osamdesetoj.
Glupost. To sve lažu da bi prodali što veći tiraž. Nije tako. Saberite se.
Kad pokušam da bar nekako sumiram, padaju mi na pamet dve opcije. Jedna je kad sve funkcioniše na obostrano zadovoljstvo. I ti i on želite seks otprilike u isto vreme, lože vas slične stvari, niko nikog ne zakida, kapirate se u tišini.
Druga opcija su svi oni muškarci koji bi kao mogli uvek, i ceo život su posvetili održavanju tog imidža potentnog, iskusnog mužjaka koji ne dobija koliko mu treba, a onda posle seksa počnu da se meškolje, vidiš nešto ih muči. Ćute minut, dva, al’ ipak ne mogu da izdrže. I onda tatatataaa – „Kako je bilo?“ „Kakav sam bio?“
Ne poznajem ženu koja bi posle seksa rekla: „Užasan, jezivo je bilo, potpuno si razočaranje, prihvati duhovnost, zaboravi na orgazme.“ Ne znam doduše ni onu koja bi bupnula: „Fantastično maco, ti si najbolji, niko nije bio niti će biti kao ti“, iako sam čula da ih ima. Mislim, šta možeš da kažeš, a da se ne osetiš k’o kompletan idiot? Gde je bio ako ne zna kako je bilo? Koliko je nesiguran ako ne zna kakav je bio? Pa to pije vodu samo kad na plaži u Čanju gubiš nevinost. I da li sad i ti da pitaš isto? Šalim se.
Kada bi izmislili aplikaciju za ocenjivanje muških performansa u krevetu koja bi po difoltu davala desetke svakom korisniku, možda bi tek tad sve sujete bile zadovoljene, posebno onom mom poznaniku što je jednom rekao da je s njim svaka žena doživela vrhunac. Baš svaka i baš svaki put! On sigurno uvek postavi ta dva najgluplja pitanja u istoriji seksa, jer oni koji se najviše busaju i trude se da šire tu auru „ja, seks mašina“ ujedno najčešće i pitaju. I još jedna stvar – ti koji se šepure i nikad im kobajagi nije dosta, pa onda pitaju kako je bilo su ujedno najgori i tačka.
Sećam se jednog svog bivšeg. Često smo izlazili u grad s njegovom ekipom i on bi mi napolju gotovo svaki put pretio u fazonu: „Kad stignemo kući baciću te na kuhinjske pločice.“ To mu je bila jedna od omiljenih rečenica. Bio je dosta popularan među devojkama, mrzele su me pogledom jer će MENE BACITI NA ONE PLOČICE, a ne njih. Kraj večeri bi obično bio mlak, znali smo tačno kad će ko i kako da uzdahne, posteljina je ostajala utegnuta, mirisao je na Niveu, postavio pitanje „kako je bilo“ i bez odgovora, posle pet minuta zaspao na svojoj strani kreveta. To je bio obrazac dok nismo raskinuli. A svi su mislili da imamo neku posebnu hemiju, sve je eksplozija, par iz reklame, uzećemo se i imati one multiorgazme u penziji.
Čuli smo se nekoliko godina kasnije. Oženio se, dobio ćerku. Počeo je da radi od jutra do sutra i zvučao je kao glavni lik iz „Dana mrmota“. On je super lik i stvarno mu želim sve najbolje, ali eto nisam izdržala. Pitala sam ga: „Hej, još imaš pločice u kuhinji?“ Bio je malo zbunjen i onda je promrmljao: „Ne, imam laminat, praktičniji je.“ Da je u tom trenutku bio pored mene ne bih izdržala da ne lupim: „I, kako je bilo?“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: